Savet roditeljima - tinejdžeri nisu mala deca
|
Mnogi roditelji prave grešku i prema tinejdžerima se ponašaju kao da su mala deca. Naime, vaspitne metode zavise najviše od uzrasta deteta, pa ćete ukoliko se prema tinejdžeru ponašate kao prema detetu školskog uzrasta, samo stvoriti probleme u odnosima i onemogućiti normalnu komunikaciju.
Većina tinejdžera muči se pitanjem identiteta, upoređuju se fizički, mentalno, intelektualno i socijalno sa vršnjacima, pa im vaše metode “školskog vaspitanja” samo mogu pojačati nesigurnost ili osećaj niže vrednosti.
Ukoliko postoji neka faza u životu kada su ljudima potrebne reči priznanja, onda je to adolescencija. Ipak, to je i najčešće faza u kojoj roditelji koriste vaspitne metode i pokušavaju da obuzdaju nemirni tinejdžerski duh. Ali, vaspitne metode namenjene deci samo će ih razbesneti. To dalje vodi u kažnjavanje, nametanje pravila, inat, a često i do trajnog narušavanja odnosa. Zbog toga stručnjaci savetuju roditeljima da zaborave sisteme kažnjavanja i rečnik koji su upotrebljavali sa detetom nižih ili viših razreda osnovne škole.
Izbacite iz svog rečnika reči kritike i osuđivanja. To nije lako (neki roditelji teško postaju svesni da njihovo dete raste u odraslog čoveka), ali kada pogrešite, izvinite se detetu i prema njemu se odnosite kao prema sebi ravnom. Pokažite mu da marite za ono što oseća, misli i predlaže. On je ličnost sa sopstvenim potrebama, željama i nadama, pa se prema njemu tako i odnosite. Ipak, stručnjaci upozoravaju da ne smete ni sve da tolerišete i opraštate. Tinejdžeru su potrebne granice, ali ih nemojte postavljati grubim rečima, vikom ili pretnjama. Postoje bolji načini da ih motivišete da se ponašaju u skladu sa granicama, a da pri tom ne “ugrožavate” njihovu ličnost i stav.
Ukoliko postoji neka faza u životu kada su ljudima potrebne reči priznanja, onda je to adolescencija. Ipak, to je i najčešće faza u kojoj roditelji koriste vaspitne metode i pokušavaju da obuzdaju nemirni tinejdžerski duh. Ali, vaspitne metode namenjene deci samo će ih razbesneti. To dalje vodi u kažnjavanje, nametanje pravila, inat, a često i do trajnog narušavanja odnosa. Zbog toga stručnjaci savetuju roditeljima da zaborave sisteme kažnjavanja i rečnik koji su upotrebljavali sa detetom nižih ili viših razreda osnovne škole.
Izbacite iz svog rečnika reči kritike i osuđivanja. To nije lako (neki roditelji teško postaju svesni da njihovo dete raste u odraslog čoveka), ali kada pogrešite, izvinite se detetu i prema njemu se odnosite kao prema sebi ravnom. Pokažite mu da marite za ono što oseća, misli i predlaže. On je ličnost sa sopstvenim potrebama, željama i nadama, pa se prema njemu tako i odnosite. Ipak, stručnjaci upozoravaju da ne smete ni sve da tolerišete i opraštate. Tinejdžeru su potrebne granice, ali ih nemojte postavljati grubim rečima, vikom ili pretnjama. Postoje bolji načini da ih motivišete da se ponašaju u skladu sa granicama, a da pri tom ne “ugrožavate” njihovu ličnost i stav.
Dodaj komentar