Broz nam je oteo Kosovo

U maju će proći tačno trideset godina od kada su Srbi sahranili jedinog čoveka u svojoj istoriji koga su prihvatili kao svog vladara, a da nije bio Srbin. Neizlečive jugonostalgičare nikada nije napuštala ljubav prema Titu, a posle dve decenije teške političko-ekonomske krize na „zapadnom Balkanu" (Tito se verovatno prevrće u grobu na ovaj izraz) popularnost „druga Starog" ponovo oživljava širom nekadašnje države sa šest buktinja.
Upravo zbog te nostalgije prema Titovim vremenima koja će u maju dostići vrhunac u Kumrovcu i Kući cveća, Pressmagazin prvi u Srbiji otvara pitanje kakvo je zaista nasleđe koje nam je ostavio Broz, i da li svi problemi koji nas danas opterećuju imaju korene u njegovoj politici.

U prvom delu naš najpoznatiji istraživač i autor najvećeg broja knjiga o J. B. Titu Pero Simić otkriva prema njemu u narodu najmanje poznatu činjenicu, a to je - da je upravo vrata otcepljenja Kosova otvorio „najveći sin naših naroda i narodnosti" i to još šezdesetih godina, kao jedno od osnovnih sredstava obračuna sa srpskim rukovodstvom i Lekom Rankovićem. O tome Pera Simić nudi brojna dokumenta, počevši od dokumenta iz Titove arhive da je neposredno pre čuvenog Brionskog plenuma, Tito održao tajni sastanak sa albanskim rukovodiocima sa Kosova, na kom - suprotno pravilima - nisu prisustvovali predstavnici CK Srbije.
U tajnom protokolu prijema kod predsednika republike, Simić pronalazi izvod o pripremi sastanka iz 22. juna 1966. na kom su pored Tita trebalo da prisustvuju predsednik pokrajinske skupštine Stanoje Aksić, predsednik pokrajinskog komiteta za KiM Veli Deva i predsednik pokrajinskog Izvršnog veća Ali Šukrija. Sastanku je prvobitno trebalo da prisustvuju i predstavnici srpskih vlasti iz Beograda, ali su njihova imena u Titovom kabinetu naknadno precrtana.
- Prema redovnom planu, taj sastanak je zakazan u Beogradu 23. juna, ali je Tito u poslednjem trenutku pomerio sastanak za sutradan na Brionima. Očigledno mu je bilo potrebno mesto gde bi vodio diskretnije razgovore, a Brioni su bili mesto za to. Zavedeno je i da stenografske beleške nisu vođene - kaže Pero Simić.
Međutim, na fotografiji koju je ekskluzivno dostavio Pressmagazinu, vidi se da je postojao mikrofon koji je beležio o čemu su pričali.
- To govori da im nije odgovaralo da ostane zapis o tom razgovoru. Mislim da je prilično jasno o čemu su razgovarali, ako znamo da je u narednim danima na Brionima pripremana sednica za smenu srpskog rukovodstva - kaže Simić.

Leka Ranković je smenjen pod formalnim optužbama da je prisluškivao Tita, a za dokaze su uzeti i ozvučavanje nekih objekata koje je lično naredio Tito. Danas se već uzima kao istorijska činjenica da je Tito sklonio Rankovića zato što se osećao ugroženim, dok je komunistička propaganda kasnije sve nazivala obračunom s povampirenim srpskim naciponalizmom.
Od tada i u rečniku albanskih političara na Kosovu svi pokušaji jugoslovenske policije da spreči ilegalne aktivnosti albanskih separatista nazivaju se „terorom Rankovića i velikosrpskih nacionalista". Akcija jugoslovenske vojske koja je 1944. ugušila separatističku pobunu, baš kao i akcija oduzimanja ilegalnog naoružanja na Kosovu 1955/1956. koristiće se kao dokaz ugnjetavanje albanske manjine. Tada je već nebitno bilo što je te akcije odobrio sam Tito.

Inače, sve zaključke o deformacijama srpske državne bezbednosti na Kosovu zasnovane su na pojedinačnim tužbama, od kojih je najviše došlo iz sela Srbice, koje su partizanske snage još 1944. obeležile kao jedno od glavnih uporišta albanskih separatista. Pokrajinskom sekretarijatu je zamereno što je 1965. godine, dakle godinu dana pre smene Rankovića, zabeležio separatistička strujanja u pokrajini. A srpski republički sekretarijat za unutrašnje poslove je optužen zato što je kao neprijateljsko delovanje označio fizičke napade na Srbe i Crnogorce sa ciljem da se oteraju sa Kosova.
Tek posle Brionskog plenuma Šiptari (tada je to još bilo politički prihvatljiv naziv) počinju bezrezervno da podržavaju Tita i partiju, a Albanski vrh je poslao Titu pismo u kome se obavezao na sprovođenje odluka „istorijske brionske sednice". Februara iduće godine ponovo će ih primiti na Belom dvoru, a mesec dana kasnije odlazi u prvu posetu Kosovu. U tim prvim razgovorima na Belom dvoru 23. februara 1967. godine, arhivira se da je Titu u posetu došla delegacija Kosova i Metohije, a ne predstavnici pokrajinskog komiteta srpske partije. Što znači da je za Titov kabinet Kosovo već postalo nezavisan subjekt od Srbije...