Jevreji slave Purim
|
Večerašnjim bogosluženjima u sinagogama i čitanjem starozavetne knjige o Esteri, počinje praznovanje Purima za jevrejsku 5770. godinu. U beogradskoj sinagogi molitvu će predvoditi rabin Isak Asijel.
Praznovanje Purima za jevrejsku 5770. godinu počinje večerašnjim
bogosluženjima u sinagogama i čitanjem starozavetne knjige o Esteri, a u
beogradskoj sinagogi molitvu će predvoditi rabin Isak Asijel.
Praznovanje, koje se nastavlja i narednog dana, u nedelju, sećanje je na vreme cara Ahasvera (Artakserksa) koji je vladao pre više od 2.400 godina kada je doneo odluku da se pobiju svi Jevreji zemlje.
Njegova žena, carica Jestira, poreklom Jevrejka, što nije bilo poznato caru, uspela je, umešnošću i lukavstvom, da spase svoj narod i car je pod njenim uticajem ukinuo ukaz o uništenju jevrejskih podanika.
Purim za Jevreje počinje Esterinim postom uoči samog dana ovog radosnog praznika koji se u Izraelu obeležava karnevalima.
Posle molitve u sinagogama, Jevreji slavlje nastavljaju u domovima porodičnim okupljanjima. Posebna pažnja posvećuje se deci koja se, prema jevrejskom običaju, bogato daruju slatkišima.
Običaj je da na ovaj praznik daje prilog za hram koji Jevreji smatraju svojim prvim domom.
Purimska večera je takođe obavezna svečanost, stolovi su prepuni hrane, kolača i voća svih vrsta. Za trpezom mora biti više stolica nego pozvanih gostiju, a prazna stolica sa postavlja za putnika namernika.