Matura umesto prijemnog za fakultete
|
Sadašnji sedmaci koji budu upisali gimnaziju najverovatnije će biti prvi koji neće polagati prijemne za upis na fakultet.
Osim što će biti prva generacija učenika koja će polagati "malu maturu"
umesto kvalifikacionog ispita, sadašnji sedmaci koji budu upisali
gimnaziju najverovatnije će biti prvi koji neće polagati prijemne za
upis na fakultet.
Na kraju četvrtog razreda oni će imati opštu maturu eksternog tipa. Takođe, prva godina bi bila ista za sve, u drugoj godini bi imali dva izborna predmeta, u trećoj četiri i na završnoj godini čak osam izbornih predmeta.
Reforma srednjeg obrazovanja, pre svega gimnazija, trebalo bi da bude gotova najkasnije do septembra 2011. godine, budući da bi tada u prvi razred trebalo da krenu đaci koji su osnovnu školu pohađali po reformisanom nastavnom planu i programu.
"Predlog je napravljen, ali to ne znači da će biti prihvaćen. Suština je u tome da bi prvi razred bio isti za sve, a u drugom bi se blago usmeravali ka prirodnim, odnosno društvenim naukama.
Naredne dve godine bi birali predmete u skladu sa svojim željama i namerama za kasnijim školovanjem. Na kraju gimnazije će ih čekati opšta matura eksternog tipa.
Ideja je da polažu dva obavezna predmeta i izborne predmete. Zapravo, fakulteti će se izjasniti koji predmeti su uslov za upis, tako da će učenici za maturu njih uzimati", priča za "Blic" Ivan Ružić, zamenik predsednika Zajednice gimnazija Srbije.
Takođe, najveće promene odraziće se na časove informatike, koja se do sada izvodila u "blokovima". Predviđeno je da ona uđe u redovnu nastavu, s tim što bi učenici koji se usmeravaju ka matematičkom smeru imali veći fond časova i ozbiljniji program.
"Nedeljni fond časova mora da se smanji. Trenutno on iznosi 31 do 32 časa, a optimalno je do 30. Planiramo da rasteretimo đake, ali to ne sme da se odrazi na kvalitet znanja.
Na kraju četvrtog razreda oni će imati opštu maturu eksternog tipa. Takođe, prva godina bi bila ista za sve, u drugoj godini bi imali dva izborna predmeta, u trećoj četiri i na završnoj godini čak osam izbornih predmeta.
Reforma srednjeg obrazovanja, pre svega gimnazija, trebalo bi da bude gotova najkasnije do septembra 2011. godine, budući da bi tada u prvi razred trebalo da krenu đaci koji su osnovnu školu pohađali po reformisanom nastavnom planu i programu.
"Predlog je napravljen, ali to ne znači da će biti prihvaćen. Suština je u tome da bi prvi razred bio isti za sve, a u drugom bi se blago usmeravali ka prirodnim, odnosno društvenim naukama.
Naredne dve godine bi birali predmete u skladu sa svojim željama i namerama za kasnijim školovanjem. Na kraju gimnazije će ih čekati opšta matura eksternog tipa.
Ideja je da polažu dva obavezna predmeta i izborne predmete. Zapravo, fakulteti će se izjasniti koji predmeti su uslov za upis, tako da će učenici za maturu njih uzimati", priča za "Blic" Ivan Ružić, zamenik predsednika Zajednice gimnazija Srbije.
Takođe, najveće promene odraziće se na časove informatike, koja se do sada izvodila u "blokovima". Predviđeno je da ona uđe u redovnu nastavu, s tim što bi učenici koji se usmeravaju ka matematičkom smeru imali veći fond časova i ozbiljniji program.
"Nedeljni fond časova mora da se smanji. Trenutno on iznosi 31 do 32 časa, a optimalno je do 30. Planiramo da rasteretimo đake, ali to ne sme da se odrazi na kvalitet znanja.
Dodaj komentar