Матица српска стожер останка и опстанка
|
Најстарија културна, просветна и научна установа српског народа - Матица српска, након тромесечног реновирања и репарације, открила је ново, светло лице. На јучерашњој свечаности уприличеној тим поводом, матичари су одали почаст славним претходницима и још једном обновили завет да “сложени и умножени” настављају да служе Матичиним оснивачким циљевима.
Поздрављајући госте, председник Матице академик Чедомир Попов се захвалио Покрајини и Граду на финансијама и помоћи у овом великом подухвату. Такође и фирми “Дрина “ која је била ефикасан и квалитетан извођач радова. Он је подсетио да Задужбина Марије Трандафил није обнављана читаве три и по деценије и да је угрожавала животе запослених и драгоцену рукописну грађу. А здање је подигнуто између 1910. и 1912. године, према пројекту Момчила Тапавице.
Секретар МС Душан Николић рекао је да је реконструисан комплетан кров са куполама (2.300 квадратних метара), поткровље, односно 16 канцеларија (укупно 450 квадратних метара). Измењено је 45 прозора, уграђена је противпожарна централа и степениште за евакуацију. Преко 3.500 квадратних метара фасаде очишћено је специјалним хемикалијама. Драгоцени сарадници у овом послу били су Завод за заштиту споменика културе и Завод за изградњу града, истакао је секретар. Ове године се навршио век од изградње још једне велике задужбине - Текелијанума Саве Текелије у Будимпешти, која се такође обнавља средствима покрајине Војводине, посетио је Николић.
Покрајински сексретар за науку Драгослав Петровић рекао је да је Матица српска одувек била-матица нашег духовног постанка а често и опстанка. Због тога се из покрајинског буџета издвајају средства за преко стотину научних пројеката, око 50 научних скупова и за бројна стручна усавршавања Матичиних сарадника.
Матичин текући и будући програм рада представио је потпредседник МС Славко Гордић. Матицу краси постојаност и непретргнут идентитет, а на данашњим њеним посленицима је да делују по угледу на “велике мужеве”, почев од Јована Хаџића, Светозара Милетића па до Младена Лесковца и Бошка Петровића и других, истакао је Гордић. Матици приличи студиозан приступ свим српским темама, а тако се ради у седам научних одељења, 10 научних зборника, у њеној Библиотеци, Галерији и Издавачком центру. Међу бројним пројектима поменута је и репрезентативна изложба “Србија, култура између Истока и запада”, коју МС спрема за пролеће наредне године у Бечу.