Kineski uspon najavljuje novi udar svetske krize

Kineski ekonomski pokazatelji u ovoj godini izgledaju nestvarno dobro u odnosu na sumorne pokazatelje u Severnoj Americi i Evropi.

Industrijska proizvodnja je u oktobru povećana za 16,1 odsto, u odnosu na oktobar prošle godine, a 9,4 odsto u periodu januar-oktobar. Investicije u fiksne fondove veće su za fantastičnih 33,1 odsto u odnosu na period januar-oktobar prošle godine. Lična potrošnja je povećana za 15,3 odsto, a cene na malo su smanjene za 1,3 odsto. I dok je svuda u svetu pad investicija veći od pada potrošnje, u Kini je rast investicija brži od rasta lične potrošnje. Vrednost fiksnih investicija iznela je 2.208 milijardi dolara a potrošnja 1.485 milijardi dolara. Više za 48,7 odsto investicija od potrošnje.

Ono što je u Kini smanjeno u ovoj godini je spoljna trgovina, koja je smanjena svim zemljama u svetu za koje se STO sakuplja mesečne podatke. Ali, pošto je pad kineskog uvoza manji od pada izvoza, Kina je pretekla Nemačku prema vrednosti uvoza u drugoj polovini godine i smanjila zaostatak prema američkim mesečnim vrednostima uvoza uz mogućnost da u 2011. ili 2012. godini postane najveći svetski uvoznik. Kao što je u ovoj godini postala najveći svetski izvoznik usled manjeg pada vrednosti izvoza Kine od pada u Nemačkoj.

I kada se ovi podaci uporede sa dubinom pada industrijske proizvodnje u Evropskoj Uniji ili SAD, dolazimo do opasnosti od novog udara svetske krize ukoliko EU i SAD budu povećale protekcionizam usporavajući oporavak svetske trgovine. Ili, dovedu do novog pada trgovine.

SAD optužuju Kinu zbog politike slabog juana. I jesu i nisu u pravu. Jesu, zato što je uvoz iz Kine preko četiri puta veći od izvoza u tu zemlju (izvoz 47 a uvoz 213 milijardi dolara, januar-oktobar). Nisu, zato što je Kina, po isključivanju trgovine sa SAD zapravo u trgovinskom deficitu. Kina ima i ogroman suficit sa EU (izvoz od 138 i uvoz od 51 milijardu evra, januar-avgust), što znači da ostvaruje zapravo ogroman deficit u trgovini sa trećim zemljama. Prodaje industrijske proizvode SAD i EU (i Japanu), a nabavlja industrijske poluproizvode i sirovine iz siromašnijih zemalja. Tako je Kina postala motor razvoja nerazvijenih zemalja.

EU traže od Kine da smanji vrednost investicija u proizvodne kapacitete jer će mnogo kapaciteta u njoj ostati neupotrebljivo i nezaposlenost će ostati trajno velika. Dok Kina ima dvocifrenu stopu rasta, EU ima dvocifrenu stopu pada industrijske proizvodnje. Događa se ogroman skok udela Kine u svetskoj industrijskoj proizvodnji.

Sve ove tendencije dovešće do izbijanja na prvo mesto Kine, mereno prema kupovnoj snazi njene valute, a ne prema tekućem kursu, u 2017. ili 2018. godini.

Međutim, novi protekcionizam dovešće do produbljavanja tekuće ekonomske krize sa nesagladivim socijalnim posledicama u svim uključenim zemljama u ovaj sukob oko toga šta bi trebalo Kina da radi: da ojača valutu, da smanji investicije...