Najveća arhitektonska čuda u prvoj deceniji novog milenijuma

U dekadi, koja je, prema mišljenju mnogih, jedna od gorih u istoriji modernog čovečanstva, nastala su najneverovatnija arhitektonska dostignuća. Strah od terorističkih napada i ekonomska kriza nisu ni najmanje usporili munjevit razvoj arhitekture, koja ruši sve granice pred sobom. To su građevine koje prkose svim zakonima fizike i gravitacije, a čiji cilj je samo jedno: da pokažu snagu i moć. Snaga intelekta i umetničkog genija skrajnuta je u drugi plan, ovde je reč isključivo o manifestaciji ekonomske moći. Velesile poput Velike Britanije, Francuske, Nemačke protiv sila čije su ekonomije u punom zamahu – Kine, Emirata i Rusije. Ko će odneti prevagu, ostaje da se vidi.

MILENIUM DOUM, LONDON, 2000

Poduhvat vredan 45 miliona funti, praćen brojnim političkim kontroverzama i aferama, delo je proslavljenog arhitekte Ričarda Rodžersa. Arena je ponikla na mestu gde su se nekada nalazile gradska deponija i gasovod, kao deo kampanje laburista da se oživi najzapuštenije predgrađe Londona. Ovaj ogroman “šator”, koji često porede sa jeguljom koja je isplivala na poluostrvo Grinič, danas je poznatiji kao O2 Arena, a poprište je brojnih sportskih i muzičkih manifestacija. Sa prečnikom od 365 metara i visinom od 100 metara, ova građevina titanskih razmera jednostavno ne može ostati neopažena.


MAGLA, EKSPO 02, YVERDON-LES-BAINS, 2002

Ovaj senzacionalni paviljon, inspirisan stvaralaštvom Bukminstera Fulera, koji je osmislio čuveni njujorški dvojac Diler i Skofidio, bio je vrhunac švajcarskog Ekspoa 02. Kej oblika gnezda, visine 20 m i širine 100 m, izgrađen od rastegljivog čelika, nadvija se nad jezerom Nojšatel. U unutrašnjasti građevine nalazi se oko 30.000 vodenih topova koji stvaraju oblak kroz koje prolaze opčinjeni i mokri posetioci, iznova i iznova. Topovi raspršuju vodu u visini od 20 m, dubini od 61 m i u prečniku od 92 m. Impozantno, ali i u potpunom ekološkom skladu sa prirodom, a sve u svrhu umetnosti.

PAVILJON SERPENTAJN , LONDON, 2002.

Serpentajn paviljon, delo japanskog arhitekte Toja Ita, nalazi se u blizini istoimene galerije u londonskom Hajd parku. U arhitektonskom smislu predstavlja građevinu budućnosti, gde granice između zidova, poda, plafona, enterijera i eksterijera neće biti grube i jasno definisane. Zamišljen je kao mesto gde će se odvijati interakcija između umetnika i ljudi kojima je umetnost deo svakodnevnog života, u okruženju koje je oslobođeno svih inhibicija. U dekadi gde su dominirale bombastične i glomazne građevine, Serpentajn paviljon odiše jednostavnošću i dubinom, ali i sentimentalnošću.

MERI EKS BR. 30, LONDON, 2003.

Kreacija lorda Normana Fostera je u isti mah predmet obožavanja i osude. Većina je bila zgranuta oblikom oblakodera, dok su drugi to videli kao simbol samouverenosti britanske prestonice. Nema sumnje da su najzadovoljniji oni koji ovde rade, pre svega veličanstvenim pogledom na čitav grad. Sama činjenica da se nalazi u samom centru najvažnije gradske finansijske četvrti, dovoljno govori o njegovom značaju. Ovaj oblakoder neće ući u istoriju kao najviši na svetu, već kao prvi energetski samoodrživ objekat tih dimenzija koji svojom čitavom površinom apsorbuje sunčevu energiju.

HOTEL OPSERVATORIJA, SERO PARANAL, ČILE, 2003.

Ovaj hotel, namenjen astronomima koji rade u pustinji Atakama, predstavlja savršenu fuziju arhitekture i pejzaža. Nemačke arhitekte Majr i Ludešer, u potpunosti su uspeli da uklope ovu glomaznu građevinu u jednoličan pustinjski ambijent. Hladni crveni betonski zidovi stvaraju atmosferu nalik manastirskoj, a iza zidina se nalaze sobe nabijene jedna do druge u dugim redovima. Pri ulasku u hotel vidi se da nema ni traga asketizmu, i da se, osim neobične lokacije, ne razlikuje od ostalih luksuznih hotela.

NACIONALNI STADION, PEKING, 2008.

Ovaj gigantski stadion sa 80.000 mesta, osmislili su švajcarski arhitekte Hercog i De Mejron, uz pomoć  kineskog umetnika Ai Veiveja, što je bilo arhitektonska senzacija prethodnih Olimpijskih zemalja u Pekingu. Namera je bila da se pokaže nezaustavljiv ekonomski razvoj Kine, i u tome se i te kako uspelo. Sastoji se od dve zgrade, koje se nalaze jedna u drugoj – crvena betonska elipsa koja je opasana čeličnim “ptičijim gnezdom”. Posle Olimpijade, stadion je postao više nego neupotrebljiv jer je teško privući toliki broj ljudi na jedno mesto.

SENT PANKRAS STEJŠN, LONDON, 2007.

Sent Pankras Stejšn predstavlja fascinantno oživljavanje viktorijanske gotike, koja čini ovu terminus stanicu najpoznatijom na svetu. Alister Lensli je predvodio tim arhitekata gotovo čitavu deceniju, kako bi ovu mešavinu 19-vekovne arhitekture i zastarelosti pretvorio u mesto adekvatno za brzi metro 21. veka. Očekuje se da će se investicija vredna gotovo pola milijarde funti isplatiti u narednih pet godina, bez obzira na ekonomsku krizu. Hotel i ekskluzivni penthaus apartmani još nisu gotovi, ali su već odavno rasprodati i rezervisani, naravno po paprenim cenama.

VIJADUKT DE MILO, AVEJRON, 2004.

Most od kojeg zastaje dah predstavlja deonicu autoputa A75, koji prolazi kroz dolinu Tarn na jugu Francuske. Francuska elegancija i engleska preciznost su se pokazali kao idealan spoj. Osmišljen od strane Mišela Vitlogua i već pomenutog Normana Fostera, Vijadukt de Milo se najbolje vidi sa planinskih vrhova koji ga okružuju, naročito kada letnji oblaci okruže stubove koji se izdižu poput Ajfelovog tornja.

NOJES MUZEUM, BERLIN, 2009

Nakon desetogodišnje mučne rekonstrukcije, ova fascinantna pinakoteka koja datira iz 19. veka, otvorena je na zadovoljstvo celokupne nemačke javnosti, pre svega publike, ali i likovnih kritičara. Otvaranje se poklopilo sa obeležavanjem dvadesetogodišnjice pada Berlinskog zida kao simbol ponosa jedinstvenog nemačkog naroda. Kompleksan i pre svega inteligentan redizajn osmislio je britanski arhitekta Dejvid Čiperfild. Njegov poduhvat je uspeo u potpunosti, gde je pomirena tradicionalna arhitektura sa novim tehnologijama i potrebama. 

BURŽ  DUBAI, UAE, NEDOVRŠEN

Kakva bi to lista o arhitektonskim dostignućima bila, a da njoj se ne nalazi Dubai. Emirati su na vreme shvatili da zalihe nafte neće trajati doveka, tako da su u turizmu videli budućnost. A futuristička arhitektura se pokazala kao najbolji mamac za turiste sa punim džepovima iz svih delova sveta. Kada bude zvanično otvoren, Burž Dubai će postati najveći toranj na planeti. Sa visinom od 818 m, jednak je Empajer Stejt Bildingu, na čijem vrhu se nalazi Krajslerov toranj. Osmišljen od strane američkih arhitekata Edriana Smita i Bila Bejkera, Burž će imati hotel od 160 spratova, apartmane koje je dizajnirao Armani, ali i poslovni prostor sa spektakularnim pogledom.