Halo, halo! za udaljene galaksije
|
U Čileu je u toku izgradnja najvećeg i najsnažnijeg astronomskog radioteleskopa, koji će omogućiti naučnicima da osmatraju dublje u svemir nego ikada do sada. Opservatorija ALMA sastojaće se od nekoliko desetina posebnih tanjirastih antena.
U pustinji na visoravni Atakama, u severnom Čileu, gradi se "polje" radioteleskopa, deset puta osetljivijih od svih sličnih do sada izgrađenih instrumenata.
Takozvano "Veliko milimetarsko i submilimetarsko antensko polje Atakama", skraćeno ALMA, zajedno grade zemlje Evrope, Severne Amerike i istočne Azije u saradnji sa Republikom Čile. Lokacija, na nadmorskoj visini od 5.000 metara, gotovo je idealna za zemaljski teleskop.
To područje je jedno od najsuvljih u svetu, što obezbeđuje visoku providnost atmosfere. Teleskop će se sastojati od 66 posebnih antena, sa mogućnošću da se taj broj poveća. Signali koje primaju biće kombinovani u jedan signal, kako bi se dobila jedna slika.
Radioteleskopi hvataju elektromagnetne signale veoma visoke frekvencije, sa udaljenih zvezda i galaksija, koje kompjuteri pretvaraju u slike, slično kao što se to radi sa televizijskim signalima.
"ALMA je kompleks instrumenata i veliki pomak u astronomskim istraživanjima jer je deset puta osetljiviji od sadašnjih teleskopa. S njim ćemo moći da proučavamo poreklo svemira i poreklo života od trenutka formiranja galaksija", objašnjava mladi čileanski astronom Paolo Kortes a prenosi Glas Amerike.
Preciznost antena, kompjuter koji će biti najsnažniji u svetu, udaljenost i teški uslovi gradnje čine ovaj projekat vrlo skupim - oko milijardu eura.
Sve antene će najpre biti strogo testirane jer su tolerancije za njih veoma stroge.
"Najveća teškoća je osigurati površinsku preciznost antene jer je tolerancija reda 13 mikrona. Najvažnije je očuvati oblik antene kada se okreće, pošto joj gravitacija menja profil. Tu je i uticaj Sunca, koje takođe uzrokuje deformaciju površine antene" - poidseća britanski naučnik Nik Vajborn.
Temelji za antene moraju da se grade sa istom preciznošću, pa radnici koriste satelitsku navigaciju i lasere. Postolja takođe moraju da izdrže vrlo teške vremenske uslove.
Glavni inženjer kompanije OCEGTEL, koja gradi temelje, Eduardo Denej, kaže da je pre nekoliko dana temperatura pala na minus 35 Celzijusovih stepeni, a vetar duvao brzinom od 115 kilometara na sat. Uz to, vazdušni pritisak na ovoj visini upola je niži nego na nivou mora.
Šezdeset šest antena deluju kao jedan teleskop, zvani interferometar, čiji se prečnik menja u zavisnosti od njihovog uzajamnog položaja.
Takozvano "Veliko milimetarsko i submilimetarsko antensko polje Atakama", skraćeno ALMA, zajedno grade zemlje Evrope, Severne Amerike i istočne Azije u saradnji sa Republikom Čile. Lokacija, na nadmorskoj visini od 5.000 metara, gotovo je idealna za zemaljski teleskop.
To područje je jedno od najsuvljih u svetu, što obezbeđuje visoku providnost atmosfere. Teleskop će se sastojati od 66 posebnih antena, sa mogućnošću da se taj broj poveća. Signali koje primaju biće kombinovani u jedan signal, kako bi se dobila jedna slika.
Radioteleskopi hvataju elektromagnetne signale veoma visoke frekvencije, sa udaljenih zvezda i galaksija, koje kompjuteri pretvaraju u slike, slično kao što se to radi sa televizijskim signalima.
"ALMA je kompleks instrumenata i veliki pomak u astronomskim istraživanjima jer je deset puta osetljiviji od sadašnjih teleskopa. S njim ćemo moći da proučavamo poreklo svemira i poreklo života od trenutka formiranja galaksija", objašnjava mladi čileanski astronom Paolo Kortes a prenosi Glas Amerike.
Preciznost antena, kompjuter koji će biti najsnažniji u svetu, udaljenost i teški uslovi gradnje čine ovaj projekat vrlo skupim - oko milijardu eura.
Sve antene će najpre biti strogo testirane jer su tolerancije za njih veoma stroge.
"Najveća teškoća je osigurati površinsku preciznost antene jer je tolerancija reda 13 mikrona. Najvažnije je očuvati oblik antene kada se okreće, pošto joj gravitacija menja profil. Tu je i uticaj Sunca, koje takođe uzrokuje deformaciju površine antene" - poidseća britanski naučnik Nik Vajborn.
Temelji za antene moraju da se grade sa istom preciznošću, pa radnici koriste satelitsku navigaciju i lasere. Postolja takođe moraju da izdrže vrlo teške vremenske uslove.
Glavni inženjer kompanije OCEGTEL, koja gradi temelje, Eduardo Denej, kaže da je pre nekoliko dana temperatura pala na minus 35 Celzijusovih stepeni, a vetar duvao brzinom od 115 kilometara na sat. Uz to, vazdušni pritisak na ovoj visini upola je niži nego na nivou mora.
Šezdeset šest antena deluju kao jedan teleskop, zvani interferometar, čiji se prečnik menja u zavisnosti od njihovog uzajamnog položaja.
Dodaj komentar