Otkrivena slika Uroša Kneževića
|
Portret gospođe Smiljane Milosavljević, rad Uroša Kneževića (1812–1872), jednog od najplodnijih srpskih portretista 19. veka, juče je prvi put fotografisan pred očima javnosti. Slika je velikog formata (70 h 50 cm), rađena uljem na platnu i jedan je od prvih ženskih portreta, možda i prvi, slikanih južno od Save i Dunava.
Na samoj slici je i autorova beleška: „Sie izobraženije predstavlja Smiljanu Sime Milosavljevića iz sela Bešića. U Čačku, 26. dekembra 1836”. Te godine je Knežević boravio u ovom gradu i naslikao dva portreta gospodara Jovana Obrenovića i grb na njegovom konaku (danas je u njemu muzejska postavka).
– Nas je ovaj portret zainteresovao, jer je Smiljana bila iz Beršićakod Gornjeg Milanovca. Slikar je izostavio slovo „r”, jer se tada, a i danas, ime sela izgovaralo bez tog glasa. Slika se dugo nalazila u vlasništvu porodice Vasilić iz Užica, za nju se nije znalo punih 136 godina, sve dok je, 1972. godine, nije otkrio i evidentirao Radomir Stanić, tadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika u Kraljevu. Tragom njegove zabeleške pošli smo u potragu i pronašli je kod jednog od potomaka Vasilića po ženskoj liniji, koji živi u Beogradu – kaže Borisav Čeliković, direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja.
Ko je Smiljana Milosavljević? Ljudi iz milanovačkog Muzeja su se dali u traganje i ponešto doznali. Reč je o gospođi udovici iz gornjeg sloja ondašnjeg društva. Verovatno je poticala iz porodice Vukomanović iz sela Srezojevci, tazbine kneza Miloša, ili iz kuće Vase Popovića iz Beršića, kneza crnogorske nahije. Bila je bliska dinastiji Obrenović, živela je u Čačku, bila jedna od retko obrazovanih žena toga vremena – utvrđeno je da je bila prenumerant (pretplatnik) više tada objavljenih knjiga. Očito je živela u materijalnom izobilju, što svedoči i ogrlica na portretu sa dva reda gusto nanizanih dukata.
Sadašnji vlasnik ne želi da se odvoji od ovog portreta, smatra ga porodičnom relikvijom. Ne želi ni da obelodani svoje ime i adresu. Dozvolio je jedino da Kneževićevu sliku fotografišemo. Objavljivanjem u „Politici”, prvi put posle 173 godine, javnost je sada može videti.