Koja si krvna grupa?

O krvnoj grupi znamo da svaka osoba može primiti krv samo iste krvne grupe. Znanje o krvnim grupama, međutim, mnogo je složenije, pa tako o njima, na primer, zavisi i naša ishrana, način na koji doživljavamo i reagujemo u različitim životnim situacijama.

Za ishranu i teoriju krvnih grupa većina je verovatno čula kad se na tržištu pojavila knjiga 4 krvne grupe za 4 načina ishrane autora dr. P.J. DoAdamo. Krvnu grupu nasledili smo od svojih roditelja, roditelji od naših dedova, što seže daleko u prošlost do naših predaka. Pomoću krvnih grupa pratio se tok evolucije i kretanje naroda na zemlji.

Antigen - materija koja nas razlikuje

Do pre stotinak godina transfuzija krvi bila je igra na sreću. Drugim rečima, oni koji su imali sreće da dobiju odgovarajuću krv preživeli su, a manje sretni završavali su tragično.

Postoje četiri krvne grupe: 0, A, B i AB. Supstance koje ih međusobno razlikuju i prema kojima su dobile imena nazivaju se antigeni. To su mali molekuli na crvenim krvnim zrncima (eritrocitima) koje organizmu pomažu u prepoznavanju stranih, za nas štetnih supstanci (antigena) što mogu biti bakterije, virusi ili neki drugi mikroorganizmi.

Krvna grupa 0

Krvna grupa prvih ljudi koja potiče iz naše pradomovine Afrike. Stara je više od 50.000 godina, od pojave neandertalaca. Budući da su bili sakupljači, pretpostavlja se da su se hranili samoniklim biljem, ličinkama i ostacima strvina u sirovom obliku.

Kasnije, kako su razvili lovačke veštine (pojava kromanjonaca), hranili su se uglavnom mesom divljači. Istrebljenjem velike divljači u Africi počele su prve seobe u Aziju i Evropu.

Kako je 0 prva krvna grupa, nije bilo potrebe za razvojem antigena na druge krvne grupe, pa ih krvna grupa 0 ne poseduje. Osoba krvne grupe 0 može dati krv svim osobama bilo koje krvne grupe, ali može primiti krv samo krvne grupe 0 budući da će ostale krvne grupe sa svojim antigenima delovati kao strane supstance. Hemijski gledano, krvna grupa 0 najjednostavnija je i sadrži samo šećer fukozu koja je osnova za sve ostale krvne grupe.

Ona je danas najrasprostranjenija krvna grupa i nalazimo je po celom svetu. Gledajući kroz istoriju, ishrana osoba ove krvne grupe zasniva se na mesu, ribi, jajima i raznovrsnom povrću.

Krvna grupa A

Seobom ljudskog roda u potrazi za izvorima hrane nova životna okolina uticala je na prilagođavanje (izmenu) probavnog i imunološkog sastava. Istrebljenjem velike divljači pojavila se potreba za uzgojem hrane. Zato je pojava krvne grupe A vezana uz poljoprivrednu, neolitsku revoluciju, kada se počela sve više jesti hrana biljnog porekla (žitarice).

Krvna grupa A uz fukozu sadrži i šećer N-acetil-galaktozamin koji predstavlja njen antigen, pa može primati krv grupe 0 i A. Za osobe krvne grupe A može se reći da su pravi vegetarijanci, kojima šteti konzumiranje mesa i mlečnih proizvoda.

Danas je procenat ljudi krvne grupe A najveći oko Mediterana, Jadranskog i Egejskog mora, u Španiji, Turskoj i na Balkanu.

Krvna grupa B

Razvila se između 10 i 35 hiljada godina pr.n.e. na područjima Himalaja. Hladni predeli uzrokovali su mutaciju i nastanak antigena koji je pružio novu otpornost. Antigen na fukozi krvne grupe B je D-galaktozamin. Tadašnji ljudi bili su pastiri nomadi koji su uzgajali stoku.

Međutim, kako su se selili, razvili su poljoprivredu i izrazito napredne sisteme navodnjavanja i obrade zemlje. Ishrana se zasnivala na mesu, mlečnim proizvodima i žitaricama, pa se za osobe krvne grupe B može reći da su svaštojedi.

Narodi Dalekog istoka (Japan, Mongolija, Kina i deo Indije) predstavljaju najbrojniju skupinu grupe B. Seljenjem azijskih nomada na zapad krvna grupa B dospela je u većem procentu i do Nemaca i Austrijanaca.