Problem napuštenih gradilišta
|
Izgradnjom stambenih zgrada na napuštenim gradilištima, Beograd bi imao 80 hiljada stanova više. Iako je Zakon o planiranju i izgradnji predvideo i početak i završetak gradnje, samo mali broj investitora to poštuje.
Koliko je miliona kvadrata koje su investitori planirali da izgrade, ali ih nisu završili ili, čak, ni započeli, nadležni u Srbiji nemaju precizne podatke. Brojna napuštena gradilišta na ekskluzivnim lokacijama, decenijama su pretvorena u deponije.
Procenjuje se da ih je, samo u Beogradu, 573. Da li će se nešto promeniti novim Zakonom o planiranju i izgradnji.
Iako je Zakon o planiranju i izgradnji predvideo i početak i završetak gradnje, samo mali broj investitora to poštuje. Građevinskim inspektorima vezane su ruke, mogu samo da konstatuju da gradnja nije ni započeta i podnesu prekršajnu prijavu.
"To ishoduje sudske sporove koji dugo traju, a posledica je da i bez obzira na tako okončanje postupka objekat se i dalje ne završava. Čarobne formule sa rešenjem tog pitanja nema. Jedina mera ako prekorači taj rok, jeste stavljanje van snage građevinske dozvole", objasnila je Aleksandra Damnjanović iz Ministarstva prostornog planiranja.
Gradske vlasti kažu da zvaničan zahtev za oduzimanje zemljišta može da podnese samo onaj ko ima pravni interes, odnosno ko je ugrožen. Na primer, onaj ko je prodao zemljište i kuću, da bi zauzvrat dobio pare ili nekoliko stanova u budućoj višespratnici.
Za razliku od privatnih parcela, postoje i one koje je država dodeljivala takozvanim zaslužnim investitorima, a i dalje su neizgrađene. Procenjuje se da je reč o oko četiri miliona kvadrata, samo u Beogradu.
Jedno od napuštenih gradilišta, koje stoji već tri decenije, nalazi se u Kneza Miloša, kod poljske ambasade. Pre nekoliko godina, Skupština grada osnovana je Komisiju za oduzimanje zemljišta, ali se na prstima može izbrojati broj oduzetih.