Novi izazovi
|
Danas u Evropi trećina potreba za energijom se zadovoljava iz nuklearnih elektrana, a u svetu se više od 16 odsto ukupne električne energije proizvodi u nuklearkama. Za i protiv nuklearki. Do 2050. u svetu će biti oko 1.700 nuklearki
Za najmanje od 50 godina u svetu će u svakom domu sijati svetiljke na atomski pogon, prognoze su stručnjaka koji se bave energijom.
U ovom trenutku, u Evropi se trećina potreba za energijom zadovoljava iz nuklearnih elektrana, a u svetu se više od 16 odsto ukupne električne energije proizvodi u nuklearkama.
Agencija za atomsku energiju je još pre dve godine zaključila da se svet mora okrenuti obnovljivim izvorima energije (sunce i vetar)i da se, takođe, mora prikloniti i atomskoj energiji, uprkos rizicima, ukoliko želi da udovolji rastućoj potrebi za energijom, suočen sa nestašicom nafte i gasa, kao i sa upozoravajućim procesom zagađenja prirode, piše Tanjug.
Evropska unija (EU) samo oko 15 odsto potreba za energijom zadovoljava iz obnovljivih izvora, poput hidroelektrana ili vetroparkova, mada tome pridaje pažnju u nastojanjima da se smanji emisija gasova koji izazivaju efekat "staklene bašte". Statistika o potrošnji energije pokazuju da je u Evropi , u periodu 1997- 2006. godine, potrošnja porasla oko sedam procenata, a uvoz energije istovremeno povećan čak za 29 odsto, navode agencije.
Nuklearna energija je pojedinačno najveći izvor energije u 27-članoj EU koja ima plan "Životna sredina - energija" kojim obavezuje članice da do 2020. godine smanje emisiju ugljen-dioksida (CO2) za 20 odsto u odnosu na 1990. godine.
Ovom energetskom politikom su naročito pogođene države koje imaju termoelektrane na ugalj, zbog velikog ispuštanja CO2 u atmosferu, tako da se mnoge okreću gradnji nuklearki.
U državama EU je u pogonu 157 nuklearnih reaktora - u Francuskoj 58, Velikoj Britaniji 27, Nemačkoj 18, Švedskoj 11...U svetu najviše je nuklearnih elektrana u SAD (164), slede Japan i Rusija sa po 30, Kanada 22, Ukrajina 13. . .
Danas se u svetu 66 odsto električne energije dobija iz fosilnih goriva (ugalj, nafta i gas), 17 odsto iz hidroenergije, 16 odsto u nuklearnim elektranama i dva odsto iz obnovljivih izvora (sunce, vetar, plima i oseka).
Na tržištu nuklearki u svetu je u 2007. godini najveći promet, od ukupno 22, 5 milijardi evra, imala japansko-američka kompanija DŽeneral elektrik-Hitači, specijalizovana za reaktore srednjih snaga.
Sledi je francuska "Areva" sa 13, 5 milijardi evra prometa u 2008. godinef, koja nudi reaktore nove generacije, a sada se od nje izričito traži redizajniranje sistema bezbednosti.
Stručnjaci i pobornici atomskih centrala kažu da je energija iz nuklearnih reaktora čistija i jeftinija, ali priznaju da rizika ima i tvrde da se oni mogu kontrolisati.
Upravo u Francuskoj je u toku primenjivanje nove generacije sistema bezbednosti u nuklearkama. Radi se o bezbednosnoj nezavisnosti samih pogona i sistema u celini, odnosno o dvostrukoj bezbednosti.
U ovom trenutku, u Evropi se trećina potreba za energijom zadovoljava iz nuklearnih elektrana, a u svetu se više od 16 odsto ukupne električne energije proizvodi u nuklearkama.
Agencija za atomsku energiju je još pre dve godine zaključila da se svet mora okrenuti obnovljivim izvorima energije (sunce i vetar)i da se, takođe, mora prikloniti i atomskoj energiji, uprkos rizicima, ukoliko želi da udovolji rastućoj potrebi za energijom, suočen sa nestašicom nafte i gasa, kao i sa upozoravajućim procesom zagađenja prirode, piše Tanjug.
Evropska unija (EU) samo oko 15 odsto potreba za energijom zadovoljava iz obnovljivih izvora, poput hidroelektrana ili vetroparkova, mada tome pridaje pažnju u nastojanjima da se smanji emisija gasova koji izazivaju efekat "staklene bašte". Statistika o potrošnji energije pokazuju da je u Evropi , u periodu 1997- 2006. godine, potrošnja porasla oko sedam procenata, a uvoz energije istovremeno povećan čak za 29 odsto, navode agencije.
Nuklearna energija je pojedinačno najveći izvor energije u 27-članoj EU koja ima plan "Životna sredina - energija" kojim obavezuje članice da do 2020. godine smanje emisiju ugljen-dioksida (CO2) za 20 odsto u odnosu na 1990. godine.
Ovom energetskom politikom su naročito pogođene države koje imaju termoelektrane na ugalj, zbog velikog ispuštanja CO2 u atmosferu, tako da se mnoge okreću gradnji nuklearki.
U državama EU je u pogonu 157 nuklearnih reaktora - u Francuskoj 58, Velikoj Britaniji 27, Nemačkoj 18, Švedskoj 11...U svetu najviše je nuklearnih elektrana u SAD (164), slede Japan i Rusija sa po 30, Kanada 22, Ukrajina 13. . .
Danas se u svetu 66 odsto električne energije dobija iz fosilnih goriva (ugalj, nafta i gas), 17 odsto iz hidroenergije, 16 odsto u nuklearnim elektranama i dva odsto iz obnovljivih izvora (sunce, vetar, plima i oseka).
Na tržištu nuklearki u svetu je u 2007. godini najveći promet, od ukupno 22, 5 milijardi evra, imala japansko-američka kompanija DŽeneral elektrik-Hitači, specijalizovana za reaktore srednjih snaga.
Sledi je francuska "Areva" sa 13, 5 milijardi evra prometa u 2008. godinef, koja nudi reaktore nove generacije, a sada se od nje izričito traži redizajniranje sistema bezbednosti.
Stručnjaci i pobornici atomskih centrala kažu da je energija iz nuklearnih reaktora čistija i jeftinija, ali priznaju da rizika ima i tvrde da se oni mogu kontrolisati.
Upravo u Francuskoj je u toku primenjivanje nove generacije sistema bezbednosti u nuklearkama. Radi se o bezbednosnoj nezavisnosti samih pogona i sistema u celini, odnosno o dvostrukoj bezbednosti.
Dodaj komentar