Zabrana minareta u Švajcarskoj?

U hodniku kuće u Cirihu čuje se poziv na molitvu. Ipak, van kuće sve je tiho, ništa ne ukazuje na to da se kuća koristi kao džamija - nema minareta. Pripadnik ciriške islamske zajednice Mahmud El Gindi otvorio je vrata svoje privatne džamije za javnost i nada se da će to doprineti promeni stava prema islamu:  

„Za nas je minaret simbol verske slobode. Ponekad se ljudi plaše islama ili muslimana, najviše zbog političkih dešavanja u svetu. Ali ako dođu ovde i porazgovaraju sa ljudima videće da je islam miroljubiva religija, baš kao i sve ostale religije.“

Borba protiv minareta

Sa 400.000 muslimana u Švajcarskoj, islam je druga najrasprostranjenija religija nakon hrišćanstva. Uprkos tome, u zemlji postoji samo 4 mala minareta, a zahtevi za dozvolu za njihovu gradnju po pravilu se odbijaju. Član parlamenta i ključni čovek u borbi protiv minareta Urlih Šluer kaže da su za njega minareti simbol šerijatskog zakona – obećani brakovi, odsecanje ruku i kamenovanje: 

„Minaret nije verski simbol, to je politički stav. To je pokušaj da se šerijatski zakon izjednači sa švajcarskim zakonom, a oni su u potpunoj kontradikciji!“

Ipak, švajcarsku islamsku zajednicu čine ljudi koji su došli sa Balkana, ili iz Turske, a tamo se šerijatski zakon ne primenjuje. Predsednik Ciriške islamske asocijacije Taner Hatipoglu smatra da ono što je počelo kao debata o verskoj slobodi, koristi se da bi se izrazile predrasude prema islamskoj zajednici.

„Ova kampanja je kampanja protiv islama i protiv muslimana! Islamska zajednica ovde je marginalizovana i verujem da je to veoma opasno!“

Vlada Švajcarske strahuje da bi rezultat referenduma mogao da utiče kako na odnose unutar zemlje, tako i na spoljnopolitičke odnose sa muslimanskim zemljama. Mnogi smatraju da, šta god da se desi, prljava kampanja protiv minareta ostaviće gorak ukus u ustima 400.000 muslimana u Švajcarskoj.