Mojih prvih 365 dana u Španiji

Uvodi i ograde

Pre svega moram debelo da se ogradim. Moje ocikivanje Spanije je izgradjeno na temeljima iskustva iz prethodne emigracije (4 godine u Ceskoj), a ne na zivotu u Srbiji. Takodje, integraciju mi je u ogromnoj meri olaksala moja devojka koja je Spanjolka. Sa tim u vidu, treba imati rezervu prilikom citanja ovog clanka jer sticajem okolnosti nisam bio u prilici da se necim neocekivano neprijatno iznenadim, kao i da sam licno lose doziveo prethodnu emigraciju te su mi ocekivanja bila manje idilicna i vise pragmaticna nego kada sam prvi put menjao zemlju. Ovo je bitno napomenuti da se ne bi stekao nerealno pozitivan utisak jer kao i svako drustvo i spansko ima svojih losih strana.

Ova ograda je vise delovala kao nespretna najava da cu pisati samo o pozitivnim stvarima. To je u velikoj meri tacno, s obzirom da sam losih iskustava bio postodjen, makar do te mere da (jos uvek) nemam nikakvu traumu.

Kulturne razlike

Prva stvar koju sam trazio kada sam dosao su bile kulturne razlike. Poucen predjasnjim iskustvom, znao sam da kulturne razlike mogu da budu najveca barijera u uspesnoj integraciji u novo drustvo, a bez integracije covek ostane na margini drustva sta nije najbolji recept za srecan zivot te samim tim pobija svrhu emigracije.

Prvi „sok“ mi je bilo koliko se Spanci ljubakaju. Na stranu sto se prijatelji ljube kada se pozdravljaju i oprastaju, ali obavezna su i dva poljupca prilikom upoznavanja. Srecom, samo sa devojkama. Ljudi mi se cesto cude, ali meni licno je vrlo neprijatno da ljubim potpuno nepoznate osobe te mi je taj deo kulture bio poprilicno nezgodan pogotovo u pocetku kada sam upoznavao mnogo ljudi i to cesto u vecim grupama. Ljubljenju nikad kraja, a posle svega se covek oseti kao da mu je ozbiljno ugrozena intima i privatnost. Sa druge strane, kada shvatite da vas Spanci smatraju nepristojnim ako pruzite ruku, pa se cak i zbune, onda vam bude lakse da prihvatite da je problem u vama i da je to ogranicenje kulture iz koje se dolazi i koji se mora prevazici (nekako). Tako da sam to i prevazisao (nekako).

Moram priznati da je ovo jedino sta mi pada na pamet da me je iznenadilo, tj. da je doslo neocekivano. Ostale stvari koje su me iznenadile su bile vise iz mojih pogresnih ocekivanja, a ne na kulturni sok.

Ljudi

Iako nisam prestao da trazim novi momenat kulturnog soka, sve vise sam se opustao upoznavajuci novu kulturu i umesto da me iznenadjuju razlike mene su iznenadjivale slicnosti. Te slicnosti je valjda malo teze uociti bez upoznavanja kultura koje imaju manje slicnosti sa vasom.

Ono sta odmah upadne u oci je bogat drustveni zivot i gajenje porodicnih odnosa. Spanci su dosta vezani za svoje roditelje i kada se osamostale, sto obicno biva dosta ranije nego kod nas (doduse i kada „ikad“ potraje vise od 30 godina je bolje nego nasih „nikad“). Sa njima redovno odrzavaju kontakt i gaje veze sa ostalim rodjacima. Druzenje sa prijateljima tu ni malo ne zaostaje, a to se cesto prenosi i na odnos prema strancima, tako da daju utisak druzeljubivih i gostoljubivih osoba. U skladu sa tim, mnogo vise vremena i znacaja posvecuju bliskim ljudima nego poslu, tj. radu.

Iako nisam iskusio ovo iz licnog iskustva, ovde vaze stereotipi za odredjene regije, tako da ovaj utisak ne mora da vazi u svim delovima Spanije. Ovde prvenstveno govorim o ljudima iz Madrida, a kako postoje rivaliteti izmedju regija onda vaze i negativni stereotipi vezani za drustvenost. Oni su vezani prvenstveno za Katalonce, ali i za Andaluzane. Ovde cu da stanem sa generalizacijama s obzirom da nisam boravio ni u jednoj drugoj regiji.

Kako su svi pricljivi i druzeljubivi nije tesko uspostaviti kontakt sa ljudima, medjutim kako se stize do pravog prijateljstva tesko je reci. Uglavnom sam bio upucen na prijatelje moje devojke koji su me prilicno dobro prihvatili, dok sa druge strane nisam bio u prilici da se krecem nekim sirim krugovima gde bih upoznao svoje drustvo tako da je to (za sada) izostalo. Cinjenica je da se na imigrante gleda podozrivo pogotovo sada u trenucima krize. Naravno, kulturne razlike mnogo cesce smetaju nego sto pomazu pogotovo kada su u pitanju imigranti iz Afrike, pa i sa Balkana (ovde mislim prvenstveno na nove clanice EU).