Moj sin je odabrao svoj put

Ovako Jasmina Tanasković počinje priču o šest godina proživljenog pakla sa sinom narkomanom Markom. On je u jučerašnjem broju „Novosti“ pričao „svoju istinu“, koja je izazvala mnogobrojna reagovanja naših čitalaca i nametnula pitanje: kakva li je to majka kad svom detetu ne želi da pruži poslednju šansu.
- Isto me je pitao i policajac, koji me je pozvao i preneo Markovu poruku sa mosta, da neće da skoči, samo ako ja dođem i kažem mu da ga volim. Rekla sam: „Ne, neću da lažem. To što je on svojoj sestri i meni učinio, neopisiva je patnja. Kao što je neopisiva i naša borba da ga izvučemo iz pakla droge. Da ga nateramo da se leči. On to nikada nije želeo, niti želi sada. Ja svoje dete najbolje znam. Sve nas obmanjuje.“
Jasmina Tanasković priča da je njen sin „drogu uzeo iz besa“.
- Ništa mu nije nedostajalo. Ni pažnja, ni ljubav, ni briga. Više pažnje i muž i ja poklanjali smo njemu, nego našoj zajedničkoj devojčici. Ona je rasla u Markovoj senci, a posle smrti oca, pre pet godina, kada je duboko zagazio u drogu, lišena je i mladosti. Markov porok postao je naša zajednička muka, nas dve smo ga izvlačile iz ko zna koliko strašnih narkomanskih kriza. Taj pakao kada se gušamo po kući, dok on traži svoju dozu: pada, vrišti „pobiću vas“, može da razume samo onaj ko je takav jad imao u kući. Ali, to je bila moja borba koju sam nosila kako sam znala i umela. Za to mi nije žao. Žao mi je što je bilo uzalud.
Pokušavajući da šest godina sažme, dovoljno za jedan novinski tekst, Jasmina Tanasković izdvaja samo nekoliko faza.
- Zamislite, kad on, u potrazi za novcem da bi kupio drogu, uđe u komšijsku kuću, ukrade hiljadu evra, koje su komšije namenile za lečenje svog sina, kada na očevoj sahrani ukrade sestrinu narukvicu koju joj je otac kupio da ponese, kada pođe na fakultet. Ili, kada na četrdesetodnevnom pomenu ukrade njegovu burmu, sat, i proda. Toliko o tome da je patio za ocem, pa je tada, navodno, skliznuo najdublje u dno.
Jasmina Tanasković kao za samu sebe govori:
- Klečala sam i molila: Aman, zaustavi se. Vodila ga u državne institute da se leči, ali i kod privatnika. Nisam štedela ni novac, ni vreme, samo

da ga izvučem. I taman pomislim, uspeli smo, kad opet, policija. Tako je dospeo do zatvora. Dve godine CZ-a.
Onda je, prošle godine, u jesen, policija ponovo zakucala na vrata...