Љубав и љубомора у старачком дому
|
На „луди камен“ стаје се и у трећем добу, потврђује пример из Домског одељења при Центру за социјални рад у Новом Кнежевцу, где удобну старост проводи четрдесетак штићеника.
Анђелија Божин (78) и Јанош Селеи (74) живе заједно већ девет година, а исту собу деле Ержебет (86) и Арпад Агоштон (83). Арпад се у Дому већ други пут оженио, а руководилац Домског одељење Зорица Бикић прича да има још, или је у скорој прошлости међу корисницима било оних којима је овде срце јаче закуцало, без обзира што их притиска старост. Љубав једноставно не признаје године.
- Благонаклоно гледамо на љубав међу штићеницима - каже Зорица Бикић. - Два пара су се овде код нас спојила и изишли смо им у сусрет да живе заједно, док трећи пар живи одвојено, али очито је да су стално заједно. Агоштонове сам на неки начин ја спојила, јер су се дружили и били нераздвојни. Није их требало много наговарати да деле исту собу, а било је у том моменту и корисно јер смо једну собу ослободили за нове кориснике. Парови који живе заједно или одвојено преокупирани су собом, брину једни о другима, мање се друже са осталим корисницима, има ту и љубоморе, па плане понека варница и свађа због старачке љубави, али и то је сасвим нормално.
Пошто су старији у банатским местима свикли да седе и разговарају на сокаку, на улици испред Домског одељења у Новом Кнежевцу постављене су две клупе, на којима се често у доколици окупе штићеници.
- Нисам видела, али комшије ми кажу да на тим клупама буде и пољубаца. То старијима који гаје међусобне симпатије чини задовољство, које не треба кварити, већ неговати. Да бар имамо више таквих парова - вели Зорица.
Арпад Агоштон је рођени Београђанин, отац му је био родом из Новог Кнежевца, а радни век ВКВ електромеханичара одрадио је три године у Вогошћи и 36 година у Зеници. На срцу му је још увек севдалинка „Босно моја, дивна мила“, одакле се након пензионисања 1983. вратио у очев завичај, купивши кућу у Филићу крај Новог Кнежевца. Арпад се сместио у новокнежевачки Дом заједно са супругом Етелком са којом је у браку саставио 52 године, све док Етелка није умрла. После се у Дому два пута женио. Са Јудитом Арсенов саставио је седам и по година, а након њене смрти изабраница његовог срца постала је Ержебет Агоштон, са којом живи непуне две године.
- Ту класичне љубави нема, осетио сам то на својој кожи, јер срце је ослабило, стари смо за све - искрено ће Арпад. - Задовољни смо смештајем и пажњом коју нам овде у Дому пружају, а за међусобну љубав и поштовање морамо се побринути сами. Обилазе нас ћерка Олгица Јерковић и унук Бранко, који живе на Смиљевачи. Никоме нисмо на терету. Не зато што овде није добро, у Зеницу која је леп град и где сам провео најлепше године, сутра бих се вратио, само да могу.
Стицајем околности Арпад и Ержебет имају исто презиме. Ержебет, рођена Детари из Новог Кнежевца, удала се за Јожефа Агоштона у село Рабе на тромеђи с Мађарском и Румунијом. Са Јожефом је везује четири деценије заједничког живота, љубави и успомена. Јожеф је умро 1990. године, а бака Ержика је пре две године смештај добила у Дому.