Тито и Слоба заувек заједно

Илустрована Политика 17.10.2009 17:56
Тито и Слоба заувек заједно


На Дан устанка македонског народа у Скопљу друг Угриновски и његови саборци из партије Титове леве снаге отворили су ресторан у којем се служе национална јела и пића из бивших братских република. Услуга се плаћа у свим националним валутама шест нових држава, прима се новац и из других земаља, а једино амерички долар неће важити



У затишју између два празника везана за Тита и Југославију, Слободан Угриновски и његови другови и истомишљеници, у недељу, 11. октобра, на Дан устанка македонског народа, у Скопљу су свечано отворили ресторан “Југославија”.

У делу некада велелепне скопске Железничке станице, који је преживео катастрофалан земљотрес 1963. године, створен је угоститељски простор о коме ће се тек чути. Југословенска тробојка са црвеном звездом петокраком и натпис “Југославија”, уз који је неизбежни лик маршала Тита, доминирају чеоним зидом нове кафане. За неупућене и злураде, то је “јевтина фора” да се профитира у временима класичног краха кафанског живота који је до јуче, деценијама, био неодвојиви део битисања града на Вардару.

За Слободана-Слобу Угриновског и хиљаде његових истомишљеника то је простор који је недостајао Скопљу. Чину свечаног отварања будућег незаобилазног састајалишта грађана Скопља и намерника из целог света присуствовало је стотинак званица и случајних пролазника. У СФРЈ декору, уз песме, некадашње хитове посвећене Југославији, друг Угриновски је одржао кратак говор. Најпре је објаснио да је ресторан “Југославија” плод једнодушне жеље његових истомишљеника да се Скопљу подари кафана у којој ће све мирисати на некадашњу заједничку државу.

Старо коло у новој Југославији
(клик за увећање)
“У инат онима коју су нам растурили ону лепу земљу и који сада, по узору на њу, граде нову Европу, решили смо да баш овде створимо кутак где ће свако ко жели моћи да проба јела и пића по којима су биле препознатљиве бивше републике, односно Југославија. Баш овде, свако ће моћи да попије “Рубинов вињак”, српску шљивку, црногорску лозу, македонску мастику, да поједе Карађорђеву шницлу, загребачки бифтек, пребранац, пршуту, тавче на гравче, лесковачки ћевап, а да притом не мора да пређе шест граница...

Свако ће услугу моћи да плати једном од шест валута, које су нам растурачи такође наметнули, али у “Југославији” једино неће важити долар, ма колико био јак и вредан...”

Сваки исказ друга Слобе Угриновског пропраћен је громогласним аплаузом, али је говорник доживео овације кад је “трулим капиталистима и безочним растурачима наше велике и лепе Југославије” поручио :

- Иако данас имам 61 годину, живећу најмање још 27 година, како бих дочекао да те насилне преуређиваче света видим на коленима. То је најдужи рок који им дајем, мада верујем да ће им се пад догодити много, много раније. Ја ћу живети све док не доживим да се роди нова Југославија и у то име живела нам наша Македонија, живела Југославија, живео Друг Тито.

Тако је уз скромно послужење и обавезно оро отворена “Југославија”, трећи од угоститељских објеката у Скопљу, са предзнаком Југославија, односно маршал Тито.

Слободан Угриновски испред портрета свог идола Ј. Б. Тита
(клик за увећање)
Тито и Македонци

А какав год да је био однос Јосипа Броза Тита према Македонцима, тешко да је реципрочан поштовању које они изражавају према њему откад није међу живима. У брду фељтона, књига и документарних филмова у којима су, до сада, знани и незнани евоцирали сећања на њега и његово време, изостао је македонски прилог.

Македонци преносе све што се напише о Брозу, али званично и избегавају да квалификују његово дело, гласно признајући да су управо захваљујући другу Титу добили своју државу и да би свако злонамерно ламентирање над његовим делом било јерес.

Под импресијом “севернијих судова” о маршалу, сећање на Тита званично је потиснуто из јавне комуникације, нарочито после осамостаљења Републике Македоније. Тај прећутни тренд својевремено, читуљом у свим македонским дневним листовима, поводом годишњице Титове смрти, пореметио је Скопљанац, инжењер архитектуре Слободан Угриновски.

Човек је због “смелости” преко ноћи постао личност дана и, како ће време показати, трајна адреса за изражавање поштовања према лику и делу маршала Тита и земље какву је створио. Угриновски признаје да тада није био изненађен реакцијама својих сународника, али је био задовољан сазнањем да његово одушевљење Титом дели велики број грађана Македоније. То га је подстакло да се Титовом лику и његовом делу посвети без устезања и да најпре формира удружење а затим и партију која под именом Титове леве снаге, за сада има важну улогу у скупштини града Скопља.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak