Ćirin Miljan
|
Ćiro Blažević
Uspeli su. Reprezentativci i Antić. Srbije će biti učesnik narednog svetskog prvenstva. Posle utakmice sa Rumunima, gospodin Boris Tadić je ne krijući oduševljenje čestitao predsedniku Saveza, selektoru i navijačima. Stankovića i družinu je zaboravio
Dogodi se, Tadić je čovek sporta, sigurno nije bilo namerno. Uostalom, na neki način se i podrazumevalo da za trijumf u kvalifikacijama zapravo najveće zasluge idu na adresu reprezentativaca.
Ono što je, ipak, degradiralo lepotu pobede, šarm i nadahnuće srpskih igrača u duelu sa Rumunima jeste deficit ukusa u izjavama posle utakmice. Izgovorilo se previše bespotrebnih reči, mnogi su se, pred mikrofonom ove ili one televizije, nadmetali u deklamovanju prikladnog i neprikladnog kako bi se, valjda, pamtilo i prepričavalo njihovo preterivanje. Ili da bi se naciji kojoj je, gle čuda, to promaklo, dalo do znanja da u svemu ima i njihovih zasluga?! Pojedinci su dozvoljavali sebi, ničim izazvani, da u medijima komentarišu čak i to šta je obaveza „orlova" na SP. Otuda, posle velike misli predsednika FSS, i Antićeva ironična opaska „da svako ima pravo na svoje mišljenje". Samo to i ništa više. Od gospodina, što Antić jeste, i više nego dovoljno.
Simpatije je na neki način, naravno izjavama, pokupio Ćiro Blažević. Pohvalio je Antića i srpske reprezentativce, ne i predsednika Saveza, uz želju da ih sreća prati u Južnoj Africi. I podsetio, čini se u pravom trenutku, na čoveka koji je u Srbiji zaboravljen. Na Miljana Miljanića. Po Ćiri Blaževiću, fudbalskog stručnjaka s neprevaziđenom fudbalskom idejom, čiji se plodovi na Balkanu i danas ubiru. Ćiro čak tvrdi da su svi uspesi Hrvata, Slovenaca ili reprezentacije BiH, koju je baš on na iznenađenje mnogih doveo do baraža, zapravo ostvareni na Miljanovoj fudbalskoj doktrini. Da li Ćiro greši?
Sa Ćirom se neće mnogi složiti. I ne moraju. Za srpsku reprezentaciju, fudbalski odavno ne toliko moćnu, mnogo je važnije da uoči Južne Afrike i na SP diše jednim plućima. Kao u kvalifikacijama. I da joj dobru priču ne pokvare, kao što je to često bilo u sličnim situacijama, konkretno s Miljanićem u Španiji ili Petkovićem nedavno, lešinari i pohlepnici kojima ništa nije sveto. Njihova doktrina, a nisu izumrli, ovaj uspeh Antićeve generacije, koja, utisak je, još nije odigrala svoju najblistaviju fudbalsku predstavu, mogla bi lako šampionski ples da pretvori u još jednu srpsku fudbalsku tragediju. Vi koji to možete, ne dozvolite im tako nešto.