Srbin među Aboridžinima
|
Sreten Božić
Često se, u ispovesti "Novostima" na srpskom jeziku, sa šumskog imanja nedaleko od Melburna, na kojem živi sa čoporom australijskih divljih pasa ("I dingove i šumu spasao sam od uništenja", kaže zadovoljno), jednom od najpopularnijih i najzabranjivanijih australijskih pisaca, B. Vongaru (77) omakne poneki pogrešan padež.
Nije ni čudo, jer Sreten Božić - kako je Vongaru, autoru 12 knjiga, pravo ime - još od 1982. nije bio u Srbiji. U onoj istoj Srbiji u kojoj za njega skoro i ne znaju, baš kao što ni Australijanci uglavnom nemaju pojma da je slavom i nagradama ovenčani hroničar sudbina Aboridžina, domorodačkog naroda najmlađeg kontinenta - rođen na Bukulji, u selu Gornja Trešnjevica kraj Aranđelovca.
KRCUN I SARTR
- Došao sam u Australiju 1960. godine, bez znanja engleskog. Želeo sam da stignem što dalje od Evrope i Amerike, koje su mi se smučile - kaže on, dok njegovo razočaranje zapadnom kulturom neskriveno štrči između redova. - Otišao sam na sever ove velike zemlje, u zabačena područja gde žive Aboridžini, i pokušao da tamo ostanem.
Na imejlove koje razmenjujemo odgovara skoro bez zastoja, i bez obzira na vremensku razliku. U njima ubrzano ređa slike iz života, zanimljivog, dramatičnog i nesvakidašnjeg, kao na filmskoj traci sa zajedničkim potpisom Kjubrika i Vudija Alena. Od Srbije, preko Italije i Francuske, i drugovanja sa Sartrom i Simon de Bovoar, do australijskih Aboridžina, čiji je zaštitnik postao, i gde je dobio novo ime, novi život, porodicu koju je prerano izgubio...
- U Novom Sadu sam posle rata pohađao Srednju tehničku školu, odsek za mlinske tehničare, ali sam školovanje napustio. Pisanjem sam počeo da se bavim dok sam služio vojni rok u Zagrebu. Posle vojske odlazim za Beograd, rešen da se posvetim pisanju. Na Radničkom univerzitetu u Nemanjinoj postojala je radionica za pisce - počinje da vraća sećanja Vongar, odnedavno počasni doktor Univerziteta u Kragujevcu.
Otišao je u Užice, bio novinar "Vesti", čiji je pokrovitelj tada bio Slobodan Penezić. Napisao je nešto što se vlastima nije svidelo, i dobio - od Krcuna, lično! - otkaz i zabranu da ikada više radi kao novinar. Bila je to prva od mnogih cenzura u njegovom životu, i dovoljan razlog da prebegne u Italiju.
- Odatle sam pešice putovao za Francusku, preko Nice, pa za Pariz - objašnjava "beli Aboridžin". - U Parizu sam živeo u Crvenom krstu, kao izbeglica. Dobio sam pravo na privremeni boravak, ali pod uslovom da radim. Put me je dalje, 1960. godine, vodio za Australiju.
Dodaj komentar