Čuvam ovce, učim da blejim
|
Spora i plitka tranzicija stvorila je uslove za uspostavljanje novog društveno-ekonomskog sistema u Srbiji, tranzicionizma.
Osnovni manifesti ovog stanja su krhka makroekonomska stabilnost, burazerska privatizacija, brokerski mentalitet domaćih preduzetnika, partijska svojina, strategija zaduživanja, nizak prinos na ulaganja i visok regulatorni rizik. Impotentna i raštimovana privreda, ekonomija moralnog hazarda i populistička politika „glavešina na vlasti" stvaraju adekvatne uslove za moralni slom društva i neetičko delovanje pojedinca. Mediokriteti dobijaju primat nad intelektualnom manjinom, a njihovo delovanje za rezultat ima sve gore navedeno.
U poslednjih nekoliko meseci se intenzivno govori i piše o reformi javnog sektora. Naravno, reforma će obuhvatiti i strategijski javni sektor. Strategijski javni sektor je sektor koji presudno utiče na prestiž jedne države i obuhvata prirodne monopole i mrežne tehnologije u vlasništvu države. Država mora da ostane većinski vlasnik (ili zadrži „zlatnu akciju") u ovom sektoru obzirom na strategijski značaj istog. Ovaj sektor predstavlja mesto za investiranje, sidro tržišta kapitala i poligon za tehnološki razvoj. Međutim, ne postavlja se pitanje potrebe za reformama, već ko će i kako sprovoditi reforme.
Potezi koje povlači Vlada Srbije ne idu u prilog prestrukturiranju strategijskog javnog sektora i uvođenju i unapređenju korporativnog upravljanja. Naprotiv, vode ka slabljenju ovog sektora i njegovoj privatizaciji u najgorim mogućim okolnostima (svetska ekonomska kriza i veliki budžetski deficit). Kako? Pre svega postavljanjem nekompetentnog i nestručnog kadra na rukovodeće funkcije unutar preduzeća koja čine strategijski javni sektor. Neka od njih su Elektroprivreda Srbije, Jat Airways i Telekom. „Koke nosilje" i „večiti gubitnici" simboli su kontroverznih pojava u ekonomiji moralnog hazarda.
Ko su direktori preduzeća u strategijskom javnom sektoru, koliko su stručni i zbog čega su tu gde su?
Generalni direktor Elektroprivrede Srbije član je Demokratske stranke i diplomirani mašinski inženjer. Pre dolaska u EPS na mesto direktora za strategiju bio je zamenik direktora Javnog preduzeća Termoelektrane „Nikola Tesla" i član komisije EPS-a koja je trebalo da ustanovi da li je EPS oštećen u poslovanju sa firmom EFT i Interface, podsetimo se da je početkom 2004. godine EPS uvezao 138.000 MWh od navedenih firmi, i ako za tim nje bilo potrebe. Prvi izveštaj ove komisije, bio je nedostupan javnosti i kasnije storniran, pokazao je da je EPS zaista oštećen. Drugi izveštaj, dostupan javnosti, navodi da štete po EPS nije bilo.
U poslednjih nekoliko meseci se intenzivno govori i piše o reformi javnog sektora. Naravno, reforma će obuhvatiti i strategijski javni sektor. Strategijski javni sektor je sektor koji presudno utiče na prestiž jedne države i obuhvata prirodne monopole i mrežne tehnologije u vlasništvu države. Država mora da ostane većinski vlasnik (ili zadrži „zlatnu akciju") u ovom sektoru obzirom na strategijski značaj istog. Ovaj sektor predstavlja mesto za investiranje, sidro tržišta kapitala i poligon za tehnološki razvoj. Međutim, ne postavlja se pitanje potrebe za reformama, već ko će i kako sprovoditi reforme.
Potezi koje povlači Vlada Srbije ne idu u prilog prestrukturiranju strategijskog javnog sektora i uvođenju i unapređenju korporativnog upravljanja. Naprotiv, vode ka slabljenju ovog sektora i njegovoj privatizaciji u najgorim mogućim okolnostima (svetska ekonomska kriza i veliki budžetski deficit). Kako? Pre svega postavljanjem nekompetentnog i nestručnog kadra na rukovodeće funkcije unutar preduzeća koja čine strategijski javni sektor. Neka od njih su Elektroprivreda Srbije, Jat Airways i Telekom. „Koke nosilje" i „večiti gubitnici" simboli su kontroverznih pojava u ekonomiji moralnog hazarda.
Ko su direktori preduzeća u strategijskom javnom sektoru, koliko su stručni i zbog čega su tu gde su?
Generalni direktor Elektroprivrede Srbije član je Demokratske stranke i diplomirani mašinski inženjer. Pre dolaska u EPS na mesto direktora za strategiju bio je zamenik direktora Javnog preduzeća Termoelektrane „Nikola Tesla" i član komisije EPS-a koja je trebalo da ustanovi da li je EPS oštećen u poslovanju sa firmom EFT i Interface, podsetimo se da je početkom 2004. godine EPS uvezao 138.000 MWh od navedenih firmi, i ako za tim nje bilo potrebe. Prvi izveštaj ove komisije, bio je nedostupan javnosti i kasnije storniran, pokazao je da je EPS zaista oštećen. Drugi izveštaj, dostupan javnosti, navodi da štete po EPS nije bilo.
Dodaj komentar