Desetka u indeksu ispisana 44 puta

Blic 12.08.2009 02:26
Desetka u indeksu ispisana 44 puta


Koliko god studenti pričali da im je samo bitno da polože ispit, dobiti desetku ipak je poseban osećaj. Mihailo Velimirović, koji je ove godine diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu, za drugu ocenu ne zna.



 Profesori su u njegov indeks najvišu ocenu upisali čak 44 puta, a njegov diplomski rad, takođe ocenjen desetkom, koriste u Hidrometeorološkom zavodu Srbije. Mihailo kaže da ga sada čekaju master studije u Lozani, ali da mu je podjednako važno da sa prijateljima završi rad na internet igrici „Imperator”.

Rođen je u Rumi 1986. godine, osnovnu školu završio u Šimanovcima kao đak generacije. Sa odličnim uspehom tokom sve četiri godine završio je Devetu beogradsku gimnaziju „Mihailo Petrović Alas”. Elektrotehnički fakultet, koji je ove godine u roku završio sa prosečnom ocenom 10, upisao je iz interesovanja prema prirodnim naukama i praktičnom radu.
- Voleo sam takmičenja iz matematike, fizike i informatike. Osvajao sam i prva mesta na opštinskim takmičenjima. S druge strane, volim i praktičan rad. Elektrotehnički fakultet u Beogradu delovao je kao logičan nastavak obrazovanja. Izabrao sam smer za Softverski inženjering, oblast koja se bavi softverom, jer se ta grana industrije najbrže razvija i pruža najviše mogućnosti za inovacije. Mnogi misle da se programiranjem može baviti svako i da četiri godine nije potrebno. Međutim, problemi i nastaju u kompjuterskoj industriji zato što ljudi misle da je dovoljno baviti se programiranjem bez prethodnog znanja. Neobučeni ljudi često sebe predstavljaju mnogo obučenijim nego što jesu i prihvataju projekte koje ne mogu da isprate i završe. Potrebno je ipak imati obučene ljude da bi se posao uradio kako treba.

Kakav je osećaj dobiti najveću ocenu iz svakog predmeta?
- Lep je osećaj. Mada, nije za svaku ocenu uložen podjednak trud i samim tim ni osećaj nije bio isti. Isto tako nije uvek prijatno učiti sa ciljem da se dobije deset. Ponekad to može da predstavlja veliki pritisak. Zbog toga sam pred kraj studiranja uspeo da ubedim sebe da ocena nije bitna, ukoliko sam ja siguran da imam dovoljno znanja iz određene oblasti. Nakon toga sam dosta opuštenije spremao ispite i imao više vremena za vanfakultetske aktivnosti.

Koliko je bilo potrebno uložiti rada i truda da se savlada gradivo u roku i sa takvim prosekom?

- U početku nisam planirao tako visok prosek. Kao elitni smer Elektrotehničkog fakulteta, školovanje godišnje staje 2.000 evra. Želeo sam da održim stipendiju fakulteta i budem oslobođen školarine tokom sve četiri godine. Odluka je bila da ne obnovim ni jednu godinu. Na fakultet sam i došao sa relativno oskudnim znanjem iz oblasti softvera, ali sa velikom voljom da učenjem i radom stignem one koji su sa više znanja iz te oblasti došli na studije. Prve dve godine su bile naporne i teško je bio uskladiti obaveze. Kada su došli rezultati prvih kolokvijuma, video sam da sam među najboljima, što je zaista lep osećaj koji ti daje motiv da nastaviš istim tempom. Vremenom je bilo potrebno sve manje vremena da bih postizao iste rezultate. Pošto sam konačno našao pravu meru učenja, uspeo sam da uspostavim ravnotežu između zabave i rada i obaveze mi pred kraj fakulteta nisu teško pale.

Koja je najdraža ocena? Da li je bilo protekcije kod profesora kada otvore indeks i vide prethodne desetke?
- Sigurno najdraži predmet i ocena iz predmeta „Operativni Sistema 1”. Najviše truda je uloženo i zato je i najdraža desetka. Posle toga sam video da sam stekao dovoljno znanja da se bavim praktičnim radom. To je bila prekretnica da se upustim u praktičan rad. Profesor je odlično koncipirao predmet i čini mi se da znanje koje se dobije čini 20 odsto svega što se na fakultetu nauči. Ispiti se pismeno polažu i zato nema ocenjivanja zbog stare slave. Polagao sam jedan fakultativni predmet i za njega mi je trebalo oko 25 sati rada.

U toku studiranja radili ste na projektima koji nisu predviđeni nastavnim planom. Da li je bilo neophodno dodatno angažovanje i kakva su iskustva koja ste stekli van fakulteta?
- Tokom druge godine studija, pored fakulteta, pohađao sam i „Cisco Network Academy” u Beogradu. Drug me je zainteresovao, iako nisam znao da li mogu da uskladim obaveze. Akademija mi je u oblasti kompjuterskih mreža pružila dobro znanje i iskustvo. Zatim sam u toku treće godine studija bio angažovan na nekoliko manjih projekata preko interneta. U četvrtoj godini fakulteta bio sam na praksi u „Serbian Object Laboratories” gde sam radio na jednom komercijalnom projektu. Mada mnoge kolege ne žele da se zamaraju dodatnim stvarima, hteo sam da vidim kako je raditi u stvarnosti. Drugačiji način rada je kada se radi praktični projekat. Iskustvo mi je dosta pomoglo. Ostvario sam i dobru saradnju sa profesorima. Ako ste zainteresovani, pozvaće vas i uputiti gde da odradite praksu...

Pre dve godine počeli ste da kreirate igricu sa prijateljima?
- Sa dvojicom kolega sa fakulteta počeo sam da pravim jedan komercijalni projekat, igricu „Imperator” koja je trenutno u završnoj fazi. Radimo već dve godine i nikako da se, zbog obaveza, vremenski uklopimo. Sad smo pri kraju, uz angažovanje još nekoliko kolega nadam se da ćemo je završiti do kraja godine. Treba da se urade završna testiranja, obezbede sve mere zaštite kako bismo bili sigurni da možemo kontrolisati svim situacijama.

Diplomski rad, takođe ocena 10, koristi se u Republičkom hidrometeorološkom zavodu. Kako ste došli do teme?
- Republički hidrometeorološki zavod Srbije angažovao je Elektrotehnički fakultet da obavi digitalizaciju arhive meteoroloških podataka. Jedna od aplikacija koja je predviđena u postupku digitalizacije predstavlja i moj diplomski rad. U pitanju je informacioni sistem koji služi za obradu digitalizovanih meteoroloških podataka. Veoma sam ponosan jer se rad koristi u tako velikoj državnoj ustanovi kao što je RHMZ. Rad je trajao oko dva meseca i prošao sam kroz sve faze rada na jednom velikom projektu, video kako je raditi za velike institucije... Neprocenjivo iskustvo.

Kako ste se odlučili za master studije u inostranstvu?

- Prvo nisam želeo da idem na master u inostranstvo, ali sam mišljenje od decembra promenio i poželeo da vidim nove stvari. Na konkurse za Ameriku sam već bio zakasnio jer nisam imao diplomu, međutim asistent koji ide u Lozanu na doktorske studije, predložio mi je Ecole Polytechnique Federale de Lausanne (EPFL), jer su, po njegovim rečima, tamo najbolje studije iz kompjuterskih nauka u celoj kontinentalnoj Evropi. Konkurisao sam i primili su me. Dve godine provešću u Lozani. Krećem 15. avgusta zbog kursa iz francuskog jezika. U početku mi je sve delovalo čudno i bio sam uplašen. Radiću kao i do sada i mislim da ću sa ovim iskustvom uspeti da se snađem, kao i da razvijem kreativnost. Dobio sam stipendiju fakulteta, ali pošto ta stipendija ne pokriva sve životne troškove, čekam odgovor za stipendiju koju dodeljuje naša Vlada za studiranje u zemljama EU. Iako mi je u početku studiranje u inostranstvu delovalo čudno i bio sam uplašen, sada verujem da ću uz upornost i dobru organizaciju uspeti da dokažem da sam spreman za prave izazove.

Šta planirate nakon master studija? Da li ćete se vratiti u zemlju?

- Planiram da se nakon studija vratim u Srbiju. Sviđa mi se način života ovde. Velika je šteta da talentovani ljudi odlaze iz Srbije. Želim da se vratim i ima nas dosta koji smo spremni da uložimo svoju energiju i znanje da budemo bolji.

Da li ste već dobili neku nagradu za uspeh?

- Već u drugoj godini na osnovu uspeha, dobio sam od Privredne banke Beograd stipendiju. Nakon završene druge godine, bile su mi otvorene nove mogućnosti i dobio sam stipendije Saobraćajnog instituta CIP i Termoelektrane „Nikola Tesla Obrenovac”. Stipendista sam u trećoj i četvrtoj godini bio Fonda za mlade talente i opštine Pećinci. Sve me je to uverilo da su u Srbiji više nego spremni da ulažu u mlade i talentovane ljude i to mi daje sigurnost da će ovde biti mnogo mogućnosti za mene kada se vratim sa studija u Lozani.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak