Fibromialgija - simptomi i lečenje

VIVA 07.08.2009 19:56
Fibromialgija - simptomi i lečenje


Oni koji pate od fibromialgije kažu da su puni bola. Da ih sve boli. Osećaju bolove u mišićima, ligamentima, tetivama, zglobovima, u leđima, imaju glavobolje, loš san, mrzovoljni su...



Mnogo simptoma za koje jedni okrivljuju stres, a drugi smatraju da su upravo oni uzroci stresa i stalne napetosti. Do dijagnoze se ne dolazi lako, terapija donosi uglavnom samo olakšanje.
- Fibromialgija je jedna od najčešćih manifestacija vanzglobnog reumatizma. Kod žena je znatno češća nego kod muškaraca, javlja se uglavnom između 30. i 50. godine života. Predstavlja hronično bolno stanje mišića, na pripoju sa tetivama stvaraju se bolni čvorići. Geneza bolesti je multifaktorijalna, a u osnovi nje neuropsihološki status pacijenta. Ovo oboljenje ne može da se vidi i sretne kod ležernih osoba već kod onih anksioznih koje su u stalnom stresu, grču - objašnjava za Vivu dr Zoran Grujić, specijalista fizijatar, načelnik objekta "Dalmacija" u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju "Banja Koviljača.
- Često se i to s pravom postavlja pitanje šta je ovde čemu uzrok, po onoj šta je starije kokoška ili jaje, ustvari, da li su napetost i stres krivi za fibromialgiju, ili je ona uzrok ovom prvom. Pravog odgovora nema. Reč je, ustvari, o posebnoj strukturi ljudi koje možete prepoznati po izrazitoj napetosti koja ne dolazi od fizičkog napora, fizički radnici ne oboljevaju od fibromialgije, ona se ne javlja ni kod menadžera kao posledica stresa. Uglavnom su to osobe koje su u stalnom grču, po prirodi su takve, čak i psihički stvaraju veštački tonus da su stalno u grču. To su ljudi koji prosto beže u bolest. Gotovo svi, tačnije, 99% njih su pušači - dodaje dr Grujić.

Začarani krug
Bolest se manifestuje rasprostranjenim mišićno-skeletnim bolom, osećajem ukočenosti, sa bolno osetljivim tačkama na dodir. Prati je opšta slabost, malaksalost, zamor već od jutra, onaj poznati osećaj "kao valjak da me je pregazio", pacijenti imaju loš san, danonoćne glavobolje. Sve to pravi jedan začarani krug, a dodatak su su bolovi u mišićima, tetivama...
- Česte promene raspoloženja, depresija, uopšte, negativno orijentisano psihičko stanje je karakteristika ovih pacijenta. Oni su obično optrerećeni takozvanim pomeranjem tegoba. Kada su, na primer, na lečenju na odeljenju na svaka 3 do 4 sata se žale da ih nešto drugo boli. Toliko su opterećeni svojim tegobama da i kada ih nešto ne boli zaboleće ih zbog tog opterećenja. Imaju i negativni pristup prema terapiji u stilu "nema šanse da mi od toga bude bolje". Takođe, oni su i meteoropate, negativno reaguju na promenu vremena, pa kreće loše raspoloženje i to je zamajac za sve ostalo. Jer, svojim psihičkim stanjem iritiraju ostale simptome. Zato je fibromialgija psihoorganski sindrom - ističe dr Grujić.

Prvi kontakt najvažniji
Ni postavljanje dijagnoze nije lako. Tačnije, teško je, jer je, napominje naš sagovornik, glavno pitanje odakle krenuti. Pri pregledu taj pacijent definitivno ništa nema, nema patologije, ni zapaljenjskih promena, nema upale zglobova, ni neurološkog deficita, nema ograničenu pokretljivost. Zato se teško postavlja dijagnoza.
Često se ti ljudi "vuku" iz ambulante u ambulantu, od jednog specijaliste do drugog, neretko ih poistovećuju sa hipohondrima, jer, po pravilu oni se žale da ih jednog dana bole krsta, sutra vrat, zatim, nešto treće. Lekar može da uradi sva moguća ispitivanja i snimanja i da ne pronađe nikakav ispad, ni poremećaj. Kaže se da su takvi ljudi zdravi bolesnici i lekar koji nema iskustva s fibromialgijom teško može na nju i da posumnja. Ne postoji specifična, karakteristična dijagnostička metoda jer sve je u redu, a ustvari, za te ljude ništa nije u redu.
- Kada se postavi dijagnoza treba znati da je za te pacijente veoma bitan prvi kontakt s doktorom, da dobiju psihološku podršku, da steknu poverenje, da im se nametne pozitivno mišljenje, da prihvate savete da treba da izbegavaju težak rad (iako se zna da oni, inače, ništa teško ne rade), da izbegavaju napetost i stres. Bitan je savet "samo odmarajte, sa ovim tabletama će vam biti bolje". Sistemska oboljenja zahtevaju i sistemska rešenja, pa bi možda trebalo najpre otkloniti uzroke stresa, a to je najteži zadatak. Ustvari, i dalje je otvoreno pitanje od čega početi - od stresa ili od bola.

Lečenje je dugotrajno
U lečenju ovih pacijenata učestvuje fizijatar i po najnovijim stavovima struke obavezan je i neuropsihijatar. U terapiji se u početnim stadijumima bolesti, pored sedativa, primenjuju analgetici, antireumatici, kod upornih stanja koriste se i kortikosteroidi, ali se primenjuju samo lokalno, na najbolnija mesta i sa njima se ne sme preterivati.
- Od fizikalnih procedura tu je kinezi terapija, a na prvom mestu su vežbe za korekciju držanja tela, za istezanje, plivanje je izuzetno korisno, zatim, različite masaže za opuštanje. Sve to u cilju povećanja mišićne snage i tolerancije na napor.
S obzirom da te pacijente mrzi, ili im je teško i u šetnju da idu morate da ih na to motivišite i da im opterećenje dozirate, u protivnom terapija neće imati efekta, ili će sami od nje odustati. Zato ova terapija mora svakome da se prilagođava.
Primenjuju se i analgetske elektroterapijske procedure, elektromagnetno polje, akupunktura, laseropunktura, ultrazvučna terapija. Takođe i tople procedure, naša voda i peloid, ali samo umereno termičke procedure i u hroničnoj, mirnoj fazi bolesti. Sve to u cilju smanjenja napetosti koju bolest izaziva, ili za smanjenje bolova za koje je napetost okidač. Lečenje fibromialgije je dugotrajno, ustvari, izlečenja nema, a zahteva i poseban pristup lekara i njegovu spremnost da ako treba i sto puta vidi i sasluša pacijenta - kaže dr Zoran Grujić.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak