Čitaju samo kad moraju

Politika 27.07.2009 13:56
Čitaju samo kad moraju


Učenici sedmog i osmog razreda u 90 odsto slučajeva „preskaču” lektiru



Uglavnom ne čitam lektiru, jer ne volim da mi neko određuje šta moram da pročitam. Volim knjige sa mnogo dijaloga i radnje, a sa malo opisa. Omiljeni su mi svi delovi romana o Hariju Poteru koje sam pročitala po nekoliko puta – kaže Natalija Bogdanović, učenica sedmog razreda OŠ „Dimitrije Davidović” u Smederevu.

Knjige po kojima su snimljeni filmovi na Nataliju ponekad deluju podsticajno, jer se dešava da ih uzme u ruke samo zato jer joj se svideo prikaz na velikom platnu.

– Zbog toga sam pre nekoliko dana počela da čitam knjigu „Sumrak”“ koju je napisala Stefani Majer. Film mi se mnogo dopao – kaže naša mlada sagovornica i priznaje da je imala ideju i da pogleda neki od filmova o pop Ćiri i pop Spiri samo da ne bi morala da čita knjigu.

Ipak, njeni roditelji i starija sestra nekako su uspeli da je ubede da pročita ovo čuvenu komediju Stevana Sremca. Ne može baš da kaže da joj se svidela.

Natalijina drugarica iz razreda Dunja Nedeljković poprilično se razlikuje od svojih vršnjaka jer iz godine u godinu čita lektiru, ali i dodatnih 10 knjiga za koje dobija specijalnu čitalačku značku.

Većina učenika sedmog i osmog razreda uopšte ne čita, utisak je Jelene Petaković, profesora srpskog jezika u jednoj od beogradskih osmoletki.

– Pažnju ovih učenika ne drži gotovo ništa što je duže od dve strane i oko 90 odsto njih uopšte ne čita. Kada završe šesti razred njihovo interesovanje za lektiru opada. Učenike u ovom uzrastu teško je zainteresovati – objašnjava naša sagovornica i dodaje da šestaci vole dela Branislava Nušića, sviđaju im se romani „Družina sinjeg galeba” Tone Seliškara i „Orlovi rano lete” Branka Ćopića, dok učenici sedmog razreda uglavnom uživaju uz „Malog princa”.

Devojčice u tom uzrastu ponekad se zainteresuju i za neka lirsku pesmu, ali utisak ove nastavnice je da bi većina đaka volela da se na njihovim klupama nađu savremena književna dela.

U okviru reforme nastavnog plana i programa za sedmi razred uvedena je trećina novih dela i to uglavnom lirskih pesama, dok je promenjen manji broj proznih dela. Takođe, od jeseni će nastavnici imati veću slobodu prilikom izbora dopunske lektire koju će birati u skladu sa interesovanjem i afinitetima đaka. Najviše pet književnih dela biraće nastavnik i u tome će imati potpunu slobodu. Novim nastavnim planom i programom predviđen je spisak dopunske lektire koja nastavnika ne obavezuje, ali može mu pomoći prilikom izbora.

Zbo toga i poznajući ukus današnjih školaraca mnogi roditelji su se zabrinuli da će se, umesto klasičnih dela, pred đacima naći popularno epsko-fantastični romani o Hariju Poteru ili delovi Tolkinovog „Gospodara prstenova”. U Ministarstvu prosvete naglašavaju da ove knjige nisu preporučene niti se nalaze na njihovom spisku.

Milka Andrić, pomoćnik ministra prosvete, kaže da nastavnik jeste slobodan u izboru dopunske literature, ali mora voditi računa o tome da li je nešto pristupačno određenom uzrastu i da li svojom umetničkom vrednošću zadovoljava određene kriterijume.

– Prilikom izbora dopunske lektire nastavnici ne bi trebalo da u potpunosti povlađuju ukusu đaka, jer je njihov zadatak da na neki način vaspitaju i usmere đački ukus – kaže Milka Andrić.

Prema njenim rečima na „meniju” sedmaka će se od jeseni naći „Manasija”, Vaska Pope, „Vetar” Ivana Lalića, „Svetogorski dani i noći”, Ivana Lalića, „Voleo sam vas”, Puškina, „Strepnja”, Desanke Maksimović… Među novim naslovima u lektiri su narodna pesma „Dioba Jakšića”, pripovetka „Zlatna jabuka i devet paunica”, „Pismo igumanu Spiridonu” Svetog Save, roman „Hajduk Stanko”, Janka Veselinovića, odlomci iz drame „Vlast” Branislava Nušića i „Boj na Kosovu” Ljubomira Simovića. Reformom osnovnog obrazovanja ukinuta je podela na domaću i školsku lektiru. Sada postoje obavezna i dopunska književna dela, kao i preporučeni naučnopopularni tekstovi kao što su „Život i običajni naroda srpskog”, Vuka Stefanovića Karadžića.

– Novu lektiru birala je komisija Zavoda za vrednovanje vaspitanja i obrazovanja koju su činili stručnjaci iz zavoda, univerzitetski profesori i nastavnici iz osnovnih škola. Spisak književnih dela za sedmi razred osvežen je naslovima iz tekuće književne produkcija, a sva navedena dela su antologijska i svaki učenik trebalo bi da ih pročita pre završetka osnovne škole – smatra naša sagovornica.

Svako književno delo se, prema mišljenju Andrićeve, može učiniti pristupačnim određenom uzrastu, a najbitnije je zainteresovati đaka koji, u krajnjem slučaju, može da pročita tu knjigu i za nekoliko godina.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak