Od znanja preči "smederevac"

Biznis 20.07.2009 13:28
Od znanja preči "smederevac"


Država pod "domaćim proizvodom" za koji se dotiraju krediti ne smatra i znanje sa srpskih fakulteta



Ulaganje u školovanje i specijalizaciju je ulaganje u budućnost, i to je nešto sa čim se svi slažu, pa se postavlja pitanje zašto državi nije palo na pamet da subvencioniše takvu vrstu kredita, kada već dodaje pare za kupovinu šporeta ili odlaska na letovanje. Naizgled, problem ne postoji, jer se i ekonomisti a i bankari slažu da je to dobro ideja, ali šta o tome misli država nismo mogli da saznamo.
Razlog je taj što nekoliko ministarstava nije moglo da se dogovori ko je nadležan da odgovori na jednostavno pitanje - zašto nema i subvencije za školovanje? U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja koje odlučuje o subvencijama u, recimo, "smederevce", rekli su da takve subvencije ne daju i uputili nas njihove kolege iz Prosvete i Finansija. Kao po pravilu, i tamo su nam rekli da ni oni nisu nadležni, a iz Ministarstva finansija je izostao obećani odgovor. Skupu nenadležnih i neodlučnih pridružio se i rektor Beogradskog univerziteta, i dok se ne razreši bar ko je nadležan za inicijativu budući akademci će plaćati od 30 do 240 hiljada za godinu osnovnih studija, oni ambiciozniji ili bogatiji moraće da izdvoje i do 300 hiljada za doktorske studije, dok za specijalističke studije treba izdvojiti oko 180 hiljada dinara.

Srbija - slabo obrazovana zemlja


Prema rečima ekonomista koje smo anketirali, subvencionisanje školovanja je dobra ideja, pogotovo što Srbiji nedostaje obrazovanog kadra, što je samo kulturan način da se kaže da "debelo" zaostajemo za svetom, ali i pojedinim zemljama regiona. Razlog "za subvencije" je i taj što je ulaganje u školovanje navodni prioritet zemlje.
- Ideja je dobra, ali je u ovoj godini recesije teško izvodljiva. Tačno je da Srbiji treba više sredstava za nauku, infrastrukturu i obrazovanje jer bi to dalo vrednost ovoj zemlji i komparativnu prednost. Kod nas, nažalost, to nije slučaj, bar kada je znanje u pitanju. Do sada je moglo da se uradi par stvari, a urađeno je par pogrešnih. Na primer, davanje start-ap kredita u vreme globalne recesije je besmislica, jer otvaranje malog preduzeća u vreme krize nije dobro. Takođe, besmisleno je i davati subvencije za letovanje, s obzirom da turizam nije naša prioritetna privredna grana. Problem je što se dosta odluka donosi ad hok, i one su vođene ličnim idejama, a pri tom se ne vodi se računa o prioritetima zemlje - objasnio je Saša Đogović, ekonomista.
I ekonomista Ljubomir Madžar smatra da je subvencionisanje školovanja potrebno, jer su državni univerziteti počeli da se ponašaju kao privatni. Prema njegovim rečima, u toku je smanjenje javnog finansiranja školovanja, pa bi subvencije bile nadoknada za sve manje sredstva koja se daju za obrazovni sistem.
- Subvencije za školovanje bi bile dobre, s obzirom da nismo preterano obrazovana zemlja, a slična dotiranja imaju i u drugim zemljama. Na primer, u SAD se daju i krediti za školovanje, koje student posle završetka studija vraća, a država garantuje te kredite. Ukoliko student omane u otplatama, država preuzima njegov dug, što je garancija za bankarski sektor, koji se akcijom subvencija školovanja takođe aktivira - kaže Madžar.
Da je nužno i neizostavno investiranje u znanje, najčešće iz vlasti govori samo Božidar Đelić, ministar za nauku i tehnološki razvoj, prema čijim rečima će u sledećih pet godina u naučnu infrastrukturu biti investirano 300 miliona evra.
- Taj novac će biti investiran u popravku postojećih kapaciteta, razvoj ljudskog kapitala, program povratka srpskih istraživača iz dijaspore, Istraživačku stanicu "Petnica", razvoj centara izvrsnosti i akademskih istraživačkih centara, razvoj infrastrukture u informacionim i komunikacionim tehnologijama - rekao je Đelić.
On smatra da Srbija ne investira dovoljno u nauku i da je to investiranje trenutno 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda iz budžeta, a cilj je da do 2014. godine bude jedan odsto BDP, plus 300 miliona evra za infrastrukturu. A pare ćemo naravno pozajmiti i to od Evropske investicione banke sa kojom se trenutno pregovara o zajmu od 150 miliona evra, a dopunska sredstva od 25 miliona evra, biće obezbeđena iz predpristupnih fondova Evropske unije. Ostatak sredstava biće obezbeđen iz budžeta Srbije, ali i od Svetske banke i Banke za razvoj Saveta Evrope.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak