Школарина од 18.000 до 240.000 динара

Дневник 14.07.2009 13:10
Школарина од 18.000 до 240.000 динара


Упис бруцоша на државним факултетима олакшао је кућни буџет многобројним породицама у Србији чије је дете ових дана добило индекс, а издаци су мањи или већи у зависности од статуса студента.



 Они који су стекли право да студирају на терет буџета, за разне трошкове - накнаде за полагање пријемног, фотокопирање и оверу докумената, упис, осигурање, рад студентског парламента... плаћали су у просеку 6.000 до 15.000 динара (не рачунајући путне трошкове оних који не станују у месту студирања), док су самофинансирајући студенти приликом уписа уплаћивали још и део школарине, од једне десетине до половине износа, у зависности колико је рата факултет одобрио. Тежина уписног цеха за самофинансирајуће студенте веома је различита, јер сваки факултет, односно школа одређује цену школарине за своје студијске програме.
Претходних година факултети су могли да повећавају школарину за проценат инфлације (десетак посто), али то нису чинили сви, па је понегде цена иста већ неколико година. Ове (кризне и рецесионе) године, министар просвете је апеловао да школарине остану на лањском нивоу, што је затим добило и тежину обавезе у споразуму о финансирању високог образовања. Школарине су тако остале “на старој грани”, која се факултетима вероватно чини “танком”, али је зато “дебела” многима који треба да плате.
Распон између најјфтиније и најскупље школарине на државним универзитетима у Србији је огроман, и у академској 2009/10. креће се од 18.000 динара, колико је на Пољопривредном факултету у Зубином Потоку (Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици), до чак 240.000 динара на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, који ову челну позицију по скупоћи неприкосновено држи већ неколико година. Студије архитектуре знатно су јефтиније у Новом Саду, на Факултету техничких наука - 100.000 и Нишу - 90.000 динара.
На другом месту по висини школарине је београдски Факултет примењене уметности - 200.000 динара, следи софтверско инжењерство на београдском Електротехничком - 178.200, па фармација на новосадском Медицинском - 160.000 (у Београду је 136.000, а у Крагујевцу 130.000). Школарине за исте или сличне програме у Београду и Новом Саду ретко су исте, као што је то случај са саобраћајем (90.000), али су приближне. Студенти права у Београду и Нишу плаћају 80.000 динара, у Новом Саду 73.000, Крагујевцу 60.000, економија је у Београду 95.000, Суботици 88.000, Крагујевцу 77.000, Нишу 75.000.
Школарина за студенте уметности у Београду је 150.000, Новом Саду 125.000, Нишу 100.000 динара. У Београду је јефтиније на хемији - 78.000, физици - 53.000, биологији - 80.000 динара, него у Новом Саду, где су ти износи 107.690, 54.450, 90.750, али је у Новом Саду јефтинија математика - од 54.450 до 77.440 динара, док је у Београду 90.000. У престоници је скупље и на Филолошком и Филозофском - 119.000 и 118.548 динара, јер су цене истих или сличних студијских програма на новосадском Филозофском 65.000-96.000.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak