Kavasakijeva bolest

Stil magazin 27.06.2009 17:35
Kavasakijeva bolest


Kavasakijeva bolest, relativno retko oboljenje, zahvata srčane krvne sudove i može da dovede do smrtnog ishoda, ipak je jedan od najčešćih vaskulitisa koji se javljaju kod dece



Kavasakijeva bolest je akutni, sistemski vaskulitis, što znači da postoji zapaljenje u zidu krvnih sudova, koje može da dovede do pojave proširenja koronarnih arterija. Ipak, samo manji broj obolele dece razvija akutne simptome. Prvi put ju je opisao 1967. godine japanski pedijatar Tomisaku Kavasaki.
Ovo je relativno retka bolest, ali je ipak jedan od najčešćih vaskulitisa koji se javljaju kod dece. To je skoro isključivo bolest dece, i čak 80 od 100 obolele dece je mlađe od pet godina.
Nešto se češće javlja kod dečaka. Slučajevi Kavasakijeve bolesti mogu da se jave tokom cele godine, ali su ipak prisutne sezonske varijacije, sa najčešćom pojavom na kraju zime i u proleće.
Bolest se javlja svuda u svetu, ali je mnogo češća među japanskom decom.

Najčešći simptomi
Uzrok pojave Kavasakijeve bolesti do sada nije tačno poznat, ali se veruje da je izazivaju određene infekcije. Bolest počinje neobjašnjivom pojavom visoke temperature koja traje pet dana. Dete je obično vrlo uznemireno. Zajedno sa temperaturom ili neposredno nakon nje može da se javi konjunktivitis (upala sluzokože oka). Osip na koži obolelog deteta može biti različit - može da liči na osip kod boginja, šarlaha, koprivnjače... Ove promene se javljaju obično po trupu i ekstremitetima, kao i predelu koji pokrivaju pelene. Usna duplja je jarkocrvena, kao i jezik koji je jagodičastog izgleda. Promene se mogu javiti i na šakama i stopalima u obliku otoka i crvenila. Ove promene prati pojava karakterističnog ljuštenja kože, počev od vrhova prstiju, i to obično dve do tri nedelje nakon početka bolesti. Ponekad se pojavljuju i drugi simptomi kao što su: bolovi u zglobovima ili oticanje, bolovi u stomaku, proliv, razdražljivost, glavobolja... Zahvaćenost srca je najozbiljnija manifestacija ove bolesti. Laboratorijski rezultati nisu specifični za ovu bolest, ali mogu da ukažu na težinu i stepen zapaljenja. Na zapaljenjski proces ukazuju: povišena sedimentacija (obično veće vrednosti), anemija (smanjen broj crvenih krvnih ćelija), broj trombocita (ćelija važnih za proces zgrušavanja krvi) obično je normalan u prvoj nedelji bolesti, ali počinje da raste u drugoj nedelji bolesti, dostižući visoke vrednosti.

Moguće komplikacije
Najveći broj dece s Kavasakijevom bolešću se izleči, ali ipak kod nekih bolesnika može da dođe do komplikacije na srcu. Elektrokardiogram (EKG) i ehokardiogram treba da se urade čim se pojavi sumnja na ovu bolest. Ehokardiogram može da otkrije prisustvo aneurizmi, ukoliko ima promena u izgledu srčanih arterija. Ako dete ima anomalije srčanih arterija, neophodno je uraditi i dopunska ispitivanja. Dete sa definitivnom ili verovatnom Kavasakijevom bolešću mora da se leči u bolnici radi stalnog posmatranja i ranog uočavanja pojava komplikacija. Kod velike većine bolesnika prognoza je odlična i oni mogu da vode normalan život. Stanje bolesnika s trajnim promenama na srčanim arterijama uglavnom zavisi od razvoja sekundarnih suženja i prestanka protoka krvi zbog tromboza.

Faze bolesti:
1. Akutna faza, u toku prve dve nedelje bolesti, kada je prisutna povišena temperatura.
2. Subakutna faza, od druge do četvrte nedelje, period kada raste
broj trombocita i mogu da se pojave aneurizme srčanih arterija.
3. Faza oporavka, od kraja prvog do kraja trećeg meseca, kada se povlače ili potpuno gube promene na krvnim sudovima srca. 

Kavasaki je skoro isključivo bolest dece, i čak 80 od 100 obolele dece je mlađe od pet godina.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak