Bermet mu i u ličnoj karti

Dnevnik 20.01.2009 14:53
Bermet mu i u ličnoj karti


Tek što je okončana poluuspela, veli Aleks, fešta vina’’Od Božića do Božića’’ u nesuđenoj Vinskoj ulici nadomak glavnog trga u Novom Sadu, a još kao da lebdi slika ’’original Sremca’’ koji u toj nošnji nudi , na prvoj tezgi, mirišljavo kuvano i srodne mu ’finoće’. Iza lica, to se odmah vidi, stameno je životno iskustvo, ali i entuzijazam i energija koje se ne daju skriti.



 



U postomoderna vremena marketing je život, a život je marketing. Ali, da neko proizvod na koji ’’stavlja sve’’ uvede kao lično ime u ličnu kartu, to mora biti, ima samo Novi Sad. Ime je Nenad Bermet Aleks, prezime Ratković, piše u ličnom dokumentu, i još, da je sada Novosađanin, što je 1952. zaplakao u Zemunu. E sad, na lepom mestu u ulici Paje Markovića kod one škole mu fini lokal i poslovni centar, ali ’’čašu vina još niko ne popi da je čašom žuči ne zagrči’’. Aleks, čovek koji se nije predavao ni na nebu ni na zemlji, veruje da će prevazići nevolje koje ima sa ’’objektom’’ u kojem je na tom lepom mestu u Novom Sadu, i da će uspeti da se odseli i do konca restaurira vinski podrum koji je , kao vlasnik vinarije uknjižio u večnim Karlovcima.

I dok beležnik sedi u vinariji do tehničke škole i posmatra Aleksove saradnike i verne goste, zapita se šta znači zapravo taj pojam ’’klaster’’, na čijem osnivanju radi ovaj negdanji pilot, piljar, veletrgovac, trgovac i vinar! I otkud ta potreba...
Od gđe Magdalene Vuković iz NVO Vitis saznajemo da je korak do klastera bilo osnivanje – nevladine organizacije, ovo stoga što ’’danas imamo mnoštvo malih proizvođača koji se sami snalaze, rade u teškim uslovima i nisu u stanju da se probiju napred. Posledica toga jeste izuzetno skupa proizvodnja, zastarela oprema, nedovoljno iskorišćeni resursi, nemogućnost dobijanja povoljnih ili podsticajnih sredstava za unapređivanje proizvodnje... Ovoga trenutka na našoj strani su tradicija i iskustvo u proizvodnji vina i rakija, mnoštvo priznanja sa mnogih manifestacija i ocenjivanja kvaliteta, potražnja za našim proizvodima na domaćem tržištu, tržištu Evropske unije , Rusije i Kine...”

Nenad Bermet Aleks, pak, sin kraljevog pilota i poratnog avio inženjera, uprkos očevoj izričitoj zabrani da upiše vojnu školu, ipak je posredno uspeo da sedne u pilotsku kabinu, i bio je vojni rezervni pilot, i čovek, koji zbog ’’dugačkog jezika’’ nigdi nije bio uspeo da svoju i diplomom i silnim satima letenja (1500) osvedočenu sposobnost pretvori u novac. Jedan od prvih vlasnika piljare u Novom Sadu, jedno vreme bavio se i akviziterskom prodajom knjiga po čitavoj zemlji, a njegovog megastora u ulici Paje Markovića, mora da se svi ispisnici iz vunenih devedesetih sećaju. Ali, vinom je počeo da se bavi kao trgovac, prvo onim ’’ljubostinjskim’’, osveštanim, potom u smutnaja vremja plasira po ostatku države erdutska vina, baš kao što je i njegov otac, pošto je izašao iz vojske, bio uvoznik ruskih aviona ’’anova’’ koje je kupovao za Geneksovu avijaciju-paštetama.

A baš u sumrak Jugoslavije, Aleks, očigledno očev sin, čovek koji uvek pada na noge, smislio da od taloga sa dna ogromnih buradi i cisterni za erdutska vina pravi , uz pomoć onog majstora iz Banoštora ’’vinovicu’’, prepek koji je nagrađen, a za koji svet ranije nije čuo. I danas je teško utvrditi u kojoj je meri Aleks proizvođač vina, u kojoj pak promoter, a u kojem udelu trgovac ovim božjim darom čoveku, sklonom svakom padu. Ali da na flajeru , u sremskoj nošnji, koju je dobavio upravo zahvaljujući vezi sa folklorašima, stoji da ’’BERMET’’ njegove vinarije jeste šampion kvaliteta za 2007. u Novom Sadu, i da u tom gradu, od Božića do Božića, kao što je negda knjige prodavao, sada po ciči nudi vina, u to se ne sme sumnjati.
Ko ne veruje, nek ga legitimiše!


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak