''Verujte'' - zbirka pesama Ratka Belića
|
Ratko Belić je član književnog kluba Severna zvezda iz Subotice i donedavno je objavio zbirku pesama ''Verujte''
Ratko Belić je pesnik koga je životni put sa Kosova doveo u Suboticu. Rođen je 02.07.1941 godine u Trepči. Pisao je tokom svoje mladosti, ali peru se vratio u poznim godinama. Tokom 2006 godine objavio je svoju prvu knjigu ''Dok šetam pamćenja'',
a krajem 2008godine u prodaji se našla druga zbirka pod nazivom ''Verujte'' u sklopu edicije ''Živi pesnici''. Tiraž zbirke pesama je 1000.primeraka, tvrd povez. Recenzenti zbirke su prof.Radmila Stanojlović, ministar Predrag Jašović i književnik Đorđe Petković.
ISBN: 978-86-87375-00-0
Izdavač: Književni klub ''Mirko Banjević''
Zbirka pesama je posvećena Ratkovoj preminuloj tetki Bosiljki. Do sada je zbirka bila predstavljena u Paraćinu i u SKC u Subotici.
Zbirku ''Verujte'' čini sedamdeset i dve pesme, koje su raspoređene u pet tematskih celina: Sonet ljubavi, Tuga-greh reči, Poruka, Pesnikov slog i Zov. Svaka tematska celina ima svoj meditativni uvod gde se pesnik oglašava. U ''Sonetu ljubav'' snažno nadahnuće je njegova umrla supruga Rajka, a u petnaestom ostvaruje i akrostih koji sadrži njeno ime. Osećanju su najlepše čovekovo određenje. Ljubav je božanska i svetla. Sam život je čovekov, a pesnikov život je pomućen trajnom i dubokom tugom. Rajka je pesnikova Melpomena. Ne portretiše je mnogo, sem naglašeno lepih očiju, prelivenih posebnim sjajem i kose sa zvezdanim prahom. Zato je njen krakater izuzetno pozitivan. Ona daruje srce, poklanja dobrotu, uliva samopouzdanje, veliki je prijatelj svima i zbratimljena je sa ljudima. Pesnik je ljubi kao ''more svoje dubine plave'', ''kao kamen na obali voda''. Samo Proviđenje mu je takvu podarilo da bi se ponovo rodila iz pesnikovog sna. Umrla draga vodilja, ona ''nedri bisere i smarag'', ona je svetlost svevišnjeg Boga i melem da utiša bol. Za njom ostaju: jauk, grč, teskoba, sjaj suze u oku tamni i jecaj u osami. U svesti je jasna i Bog mu je svedok da će je voleti ''do svog zalaska''.
U drugoj tematskoj celini ''Tuga-greh reči'' ima poruku koja glasi kako se tuga potiskuje rečima i pisanjem. Poručuje da s radošću mislimo na umrle jer smo s njima i radost i uspehe živeli, pa ih prizivajmo sa takvim osećanjima. No to je samo sugestija dobrog čoveka, a pesme su mu produžavanje bola. To je duboko lično osećanje i pesnik je na trenutke gotov da potone sa pesimizmom. ''Mrak neka svetlost bude'', ali tome se otima njegova plemenita priroda. Svestan je sveta oko sebe i ne zatvara se u samoću i tišinu. Poručuje da treba voleti i uzvišen biti, da dobija svako ko daje i da anđeo nad svima bdi. Opet klone pa se okrene Bogu, a Bog je beskraj. Ljubav nije samo požuda i zanos čula, kaže pesnik, ljubav je nebo plavo i iskre sunca. Traži lek u prirodi i priziva um da smogne za život melem, a rana tišti...
U trećem delu svoje zbirke ''Poruka'' pesnik poručuje: ljubav, dobrotu, saosećanje, pomoć i čist obraz, pa će nas i život pomilovati. U svojoj svetlosti ćemo blistati i koračati putem sreće. U obraćanju unucima i svoj deci poručuje da grade svet bez plača, ratova i gladi, a sada da pevaju Deda Mrazu bezbrižni i radosni. Pesnik voli svoje slovensko pleme koje zadivljuje u sudbinskim trenucima ali mu poručuje da i svoga voli i poštuje tuđina.
U ovom krugu pesama nadahnuto opeva Nikolu Teslu slaveći njegov rad i delo i prebacujući svetu njegovu novčanu oskudicu. Nostalgičan za Vojvodinom koje više nema, opeva Zvonka Bogdana, salaše i čilaše, fenjere i Bunjevce. Pesma ''Zora'' mu je prva oda zori sa rumenom loptom na istoku i rosom na zapadu. U pesmi ''Most'' reka je večna a most divna pesnička simbolika. Pesnik nadahnuto opeva Beograd koji pamti svoju dugu istoriju. Pamti ratove, razaranja, tuge, nepravednu Evropu... Opeva i salaše sa tajnim ljubavima, golubare na slavlju, a golub predstavlja pticu mira. Ovaj deo se završava sa pesmom ''Verujte'' po kojoj je zbirka i dobila ime.
U četvrtom delu ''Pesnikov slog'' pesnik postavlja pitanje da li poezija leči ili ubija. Pita se dokle sme da ide pesma u ime istine, a da pesnik ne bude ugrožen. Nižu se pesme u ovoj celini, a svaka je sa svojim motivom. U pesmi ''U meni klija sreća'' pesnika je pogodila Amorova strela, a pesma ''Potok'' je kratkog i brzog stiha da dočara žubornje potoka. Tu su vevrica, šumica i mlad mesec kroz granje, topli i lirski motivi, ali je utkan i jauk iz daljine. I sve je kao u stvarnom životu, a na kraju se poziva na svetlost uma i svetlost Boga. U ''Pravdi'' pesnik podseća ohole i sujetne da im mesto nije u Panteonu i da je pravda htela da smo svi jednaki u jednakom: ''prah i pepeo smeši se svakom''. U pesmi ''Podari ga nebom'' primenjuje hrišćansku etiku: ''Ko tebe kamenom, ti njega hlebom''. Dodaje ''Ko tebe blatom, ti njega nebom''. Ovim rečima se služi samo figurativno. Insinuira da mladi osamljuju starije nedovoljnom pažnjom prema njima...
Završna celina zbirke je ''Zov''. Pesnik je postepeno po krugovima izlazio iz intimne lirike ka socijalnoj i satiričnoj, uvek sa tonom didaktike da bi se na kraju zbirke oglasio kao topao i rodoljubivi pesnik. Pesnik Pandurović kaže da sve iščili u pari prolaznosti, samo rodoljublje ostaje sve dublje. Pesme su ovde i meditativne. ''Ja snevam'' je pesma tuge pesnikove za Likom i Kosovom odakle su otišli on i njegovi preci kada ih je vitlala vrela istorija... U pesmi ''Vaptim-osećam'' pesnik je obogaljen bez Kosova koje je njegova kolevka. Bole ga tuđi eksperimenti na nama. U ''Seči'' ponavlja se seča knezova, ali pesnik očekuje ravnotežu posle svih nepravdi. Pesma ''Neoplakana'' sastoji se od deset tercina, a svaka počinje sa stihom ''o majko''. Majka je ostala neoplakana, a slutnja mogućih novih nemira stvara nespokoj i pita se:''O majko, da li i ja moram na braniku da stojim''. I majka devet Jugovića i Knežopoljka se ponovila u pesmi ''Sedam slika''. Majci u crnini sva su sedmorica nestala u najnovijem ratu: muž Dmitar i sinovi: Janko, Sima, Ilija, Miloš, Aleksa i Petar. U glavi je bezdan, tama. Ima unučad i izgleda jaka.
Posle ove pesme Beliću se kao nadahnuće nameće Karađorđe, a onda srpska epopeja od reke Marice preko Kosova, Sinđelića, Albanije, Krfa i Afrike, Soluna i Tepića. I kao čovek i rodoljub ostavlja nam amanet da čuvamo ćirilicu i krst od tri prsta. I krug se završava turobnom melodijom o Lici i Kosovu bez kojih je davno ostao. I sve je put bez povratka: seobe i voljena Rajka.
Pesnik Ratko Belić neguje klasičnu strofu sa rimom, najčešće parnom. Ostvaruje akrostih kad svoju pesmu nekom posvećuje. U nekim pesmama je dosta apstraktan, inače mu je stil lak, jasan i pristupačan. Ostaje utisak da pesme lako nastaju, nadahnuća je mnogo pa je i zbirka obimna.
Čovek i pesnik kao Rale uvek će imati šta da kaže pa nećemo dozvoliti da prašina padne na ovu knjigu..'' – iz recenzije profersorice Radmile Stanojlović.
a krajem 2008godine u prodaji se našla druga zbirka pod nazivom ''Verujte'' u sklopu edicije ''Živi pesnici''. Tiraž zbirke pesama je 1000.primeraka, tvrd povez. Recenzenti zbirke su prof.Radmila Stanojlović, ministar Predrag Jašović i književnik Đorđe Petković.
ISBN: 978-86-87375-00-0
Izdavač: Književni klub ''Mirko Banjević''
Zbirka pesama je posvećena Ratkovoj preminuloj tetki Bosiljki. Do sada je zbirka bila predstavljena u Paraćinu i u SKC u Subotici.
Zbirku ''Verujte'' čini sedamdeset i dve pesme, koje su raspoređene u pet tematskih celina: Sonet ljubavi, Tuga-greh reči, Poruka, Pesnikov slog i Zov. Svaka tematska celina ima svoj meditativni uvod gde se pesnik oglašava. U ''Sonetu ljubav'' snažno nadahnuće je njegova umrla supruga Rajka, a u petnaestom ostvaruje i akrostih koji sadrži njeno ime. Osećanju su najlepše čovekovo određenje. Ljubav je božanska i svetla. Sam život je čovekov, a pesnikov život je pomućen trajnom i dubokom tugom. Rajka je pesnikova Melpomena. Ne portretiše je mnogo, sem naglašeno lepih očiju, prelivenih posebnim sjajem i kose sa zvezdanim prahom. Zato je njen krakater izuzetno pozitivan. Ona daruje srce, poklanja dobrotu, uliva samopouzdanje, veliki je prijatelj svima i zbratimljena je sa ljudima. Pesnik je ljubi kao ''more svoje dubine plave'', ''kao kamen na obali voda''. Samo Proviđenje mu je takvu podarilo da bi se ponovo rodila iz pesnikovog sna. Umrla draga vodilja, ona ''nedri bisere i smarag'', ona je svetlost svevišnjeg Boga i melem da utiša bol. Za njom ostaju: jauk, grč, teskoba, sjaj suze u oku tamni i jecaj u osami. U svesti je jasna i Bog mu je svedok da će je voleti ''do svog zalaska''.
U drugoj tematskoj celini ''Tuga-greh reči'' ima poruku koja glasi kako se tuga potiskuje rečima i pisanjem. Poručuje da s radošću mislimo na umrle jer smo s njima i radost i uspehe živeli, pa ih prizivajmo sa takvim osećanjima. No to je samo sugestija dobrog čoveka, a pesme su mu produžavanje bola. To je duboko lično osećanje i pesnik je na trenutke gotov da potone sa pesimizmom. ''Mrak neka svetlost bude'', ali tome se otima njegova plemenita priroda. Svestan je sveta oko sebe i ne zatvara se u samoću i tišinu. Poručuje da treba voleti i uzvišen biti, da dobija svako ko daje i da anđeo nad svima bdi. Opet klone pa se okrene Bogu, a Bog je beskraj. Ljubav nije samo požuda i zanos čula, kaže pesnik, ljubav je nebo plavo i iskre sunca. Traži lek u prirodi i priziva um da smogne za život melem, a rana tišti...
U trećem delu svoje zbirke ''Poruka'' pesnik poručuje: ljubav, dobrotu, saosećanje, pomoć i čist obraz, pa će nas i život pomilovati. U svojoj svetlosti ćemo blistati i koračati putem sreće. U obraćanju unucima i svoj deci poručuje da grade svet bez plača, ratova i gladi, a sada da pevaju Deda Mrazu bezbrižni i radosni. Pesnik voli svoje slovensko pleme koje zadivljuje u sudbinskim trenucima ali mu poručuje da i svoga voli i poštuje tuđina.
U ovom krugu pesama nadahnuto opeva Nikolu Teslu slaveći njegov rad i delo i prebacujući svetu njegovu novčanu oskudicu. Nostalgičan za Vojvodinom koje više nema, opeva Zvonka Bogdana, salaše i čilaše, fenjere i Bunjevce. Pesma ''Zora'' mu je prva oda zori sa rumenom loptom na istoku i rosom na zapadu. U pesmi ''Most'' reka je večna a most divna pesnička simbolika. Pesnik nadahnuto opeva Beograd koji pamti svoju dugu istoriju. Pamti ratove, razaranja, tuge, nepravednu Evropu... Opeva i salaše sa tajnim ljubavima, golubare na slavlju, a golub predstavlja pticu mira. Ovaj deo se završava sa pesmom ''Verujte'' po kojoj je zbirka i dobila ime.
U četvrtom delu ''Pesnikov slog'' pesnik postavlja pitanje da li poezija leči ili ubija. Pita se dokle sme da ide pesma u ime istine, a da pesnik ne bude ugrožen. Nižu se pesme u ovoj celini, a svaka je sa svojim motivom. U pesmi ''U meni klija sreća'' pesnika je pogodila Amorova strela, a pesma ''Potok'' je kratkog i brzog stiha da dočara žubornje potoka. Tu su vevrica, šumica i mlad mesec kroz granje, topli i lirski motivi, ali je utkan i jauk iz daljine. I sve je kao u stvarnom životu, a na kraju se poziva na svetlost uma i svetlost Boga. U ''Pravdi'' pesnik podseća ohole i sujetne da im mesto nije u Panteonu i da je pravda htela da smo svi jednaki u jednakom: ''prah i pepeo smeši se svakom''. U pesmi ''Podari ga nebom'' primenjuje hrišćansku etiku: ''Ko tebe kamenom, ti njega hlebom''. Dodaje ''Ko tebe blatom, ti njega nebom''. Ovim rečima se služi samo figurativno. Insinuira da mladi osamljuju starije nedovoljnom pažnjom prema njima...
Završna celina zbirke je ''Zov''. Pesnik je postepeno po krugovima izlazio iz intimne lirike ka socijalnoj i satiričnoj, uvek sa tonom didaktike da bi se na kraju zbirke oglasio kao topao i rodoljubivi pesnik. Pesnik Pandurović kaže da sve iščili u pari prolaznosti, samo rodoljublje ostaje sve dublje. Pesme su ovde i meditativne. ''Ja snevam'' je pesma tuge pesnikove za Likom i Kosovom odakle su otišli on i njegovi preci kada ih je vitlala vrela istorija... U pesmi ''Vaptim-osećam'' pesnik je obogaljen bez Kosova koje je njegova kolevka. Bole ga tuđi eksperimenti na nama. U ''Seči'' ponavlja se seča knezova, ali pesnik očekuje ravnotežu posle svih nepravdi. Pesma ''Neoplakana'' sastoji se od deset tercina, a svaka počinje sa stihom ''o majko''. Majka je ostala neoplakana, a slutnja mogućih novih nemira stvara nespokoj i pita se:''O majko, da li i ja moram na braniku da stojim''. I majka devet Jugovića i Knežopoljka se ponovila u pesmi ''Sedam slika''. Majci u crnini sva su sedmorica nestala u najnovijem ratu: muž Dmitar i sinovi: Janko, Sima, Ilija, Miloš, Aleksa i Petar. U glavi je bezdan, tama. Ima unučad i izgleda jaka.
Posle ove pesme Beliću se kao nadahnuće nameće Karađorđe, a onda srpska epopeja od reke Marice preko Kosova, Sinđelića, Albanije, Krfa i Afrike, Soluna i Tepića. I kao čovek i rodoljub ostavlja nam amanet da čuvamo ćirilicu i krst od tri prsta. I krug se završava turobnom melodijom o Lici i Kosovu bez kojih je davno ostao. I sve je put bez povratka: seobe i voljena Rajka.
Pesnik Ratko Belić neguje klasičnu strofu sa rimom, najčešće parnom. Ostvaruje akrostih kad svoju pesmu nekom posvećuje. U nekim pesmama je dosta apstraktan, inače mu je stil lak, jasan i pristupačan. Ostaje utisak da pesme lako nastaju, nadahnuća je mnogo pa je i zbirka obimna.
Čovek i pesnik kao Rale uvek će imati šta da kaže pa nećemo dozvoliti da prašina padne na ovu knjigu..'' – iz recenzije profersorice Radmile Stanojlović.
Dodaj komentar