Ukidanje 10.000 radnih mesta u Italiji i Francuskoj

Biznis 29.11.2008 15:49
Ukidanje 10.000 radnih mesta u Italiji i Francuskoj


Italijanski premijer Silvio Berluskoni i francuski predsednik Nikola Sarkozi izazivaju ovih dana buru gneva đaka, studenata i profesora. Ukidaju desetine hiljada radnih mesta, srozavaju nivo javnog za račun privatnog sektora



Italija i Francuska našle su se ovih dana u vrlo sličnoj situaciji, ne samo zbog nezavidne ekonomske situacije, bolje reći recesije i sve većeg siromaštva građana, već i zbog bure nezadovoljstva đaka, studenata i profesora, gnevnih na vlade u Rimu i Parizu koje nastoje da, kako kažu, „na poguban način kontrareformišu" prosvetu.

U Italiji, na predlog vlade premijera Silvija Berluskonija, parlament je nedavno usvojio „zakon Đelmini" (tako nazvan po imenu ministarke prosvete Marijastele Đelmini) kojim se, do 2012. godine, predviđa ukidanje 87.000 radnih mesta za učitelje, nastavnike i profesore i još 44.500 mesta u administraciji prosvetnih ustanova.

Zakon Darkos

U Francuskoj je, na neposredan predlog predsednika Nikole Sarkozija, još ranije usvojen „zakon Darkos" (nazvan po ministru prosvete Gzavijeu Darkosu), kojim je predviđeno ukidanje 11.200 radnih mesta prosvetnih radnika u ovoj i još 13.500 u idućoj godini.

Posledica su bili veliki protesti i demonstracije uz najmanje milion učesnika dnevno u obema zemljama.

Valter Veltroni, lider najveće opozicione stranke Italije, Demokratske partije (PD), takođe jedan od učesnika u uličnim protestima protiv „zakona Đelmini", apelovao je ovih dana (ali uzalud) na Berluskonijevu vladu da posluša glas naroda i odustane od primene zakona donetog arogantno i na brzinu.

- Ljudi koji su izašli na ove krasne trgove italijanskih gradova ne traže kule i gradove, već prosvetu koja stvarno funkcioniše, koja nagrađuje trud i talenat i nudi jednake polazne šanse svima - izjavio je Veltroni prvom programu javnog servisa italijanske televizije (RAI Uno).

Đaci, studenti i njihovi profesori ne mogu se čudom načuditi agresivnoj upornosti kojom Berluskonijeva vlada, mešavina desnice i ekstremne desnice, nastoji da „obezglavi prosvetu".

- Čega se ova vlada plaši? Obrazovanog naroda? Ova kontrareforma prosvete ide u pravcu stvaranja, s jedne strane velike mase oskudno obrazovanih ili, čak, polupismenih ljudi, a s druge strane, male bogate elite visoko obrazovane u privatnim školama i univerzitetima (vlada planira da i univerzitete privatizuje) - izjavila je za dnevnik „Manifesto" iz Rima Luiza Sestili, profesor rimskog univerziteta Sapijenca (La Sapienza).

Bivši predsednik Kosiga

U Francuskoj, zemlji čuvenoj po narodu neposlušne, buntovne ćudi, demonstracije traju već više od dva meseca, ali su sada, kako prenosi javni servis francuske televizije „Frans 2", počele da jenjavaju, jer su se svi, izgleda, umorili.

Nazire se, dakle, pobeda Sarkozija kome u poslednje vreme sve ide na ruku, uključujući razvoj događaja u najvećoj opozicionoj stranci, Socijalističkoj partiji, žestoko posvađanoj i pocepanoj posle tesnog izbora novog prvog sekretara (pobedila je levičarka Martin Obri, a izgubila „centrista" Segolen Roajal).

Ekstremna desnica

Analitičari poput Olivijea Bonea vide veliku sličnost politike koju vode Berluskoni i Sarkozi, optužujući oba državnika za „preterivanje u stilu ekstremne desnice".

- Berluskoni i Sarkozi, pobornici tvrde evropske desnice, sistematski primenjuju kontrareforme svuda, ne samo u prosveti. Njihov cilj je uništenje svih tekovina kulture i civilizacije koja je najmanje tri decenije krasila Evropu posle Drugog svetskog rata - napisao je Bone u pariskom „Liberasionu".

- Ni Berluskoni ni Sarkozi ne poštuju pravila igre demokratskog poretka, odlučni da svoje namere sprovedu pošto poto, služeći se, ako treba, najprljavijim metodama - tvrdi Bone, navodeći kao „krunski dokaz" za to intervju zapanjujuće sadržine koji je bivši italijanski ministar policije, premijer i predsednik republike Frančesko Kosiga ovih dana dao italijanskom dnevniku „Kuotidijano nacionale" (Quotidiano Nazionale).


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak