Srbija okleva da obešteti vlasnike nacionalizovane imovine

Dnevnik 29.11.2008 15:26
Srbija okleva da obešteti vlasnike nacionalizovane imovine


Srbija je jedina postkomunistička zemlja u Jugoistočnoj Evropi u kojoj nije sprovedena restitucija imovine oduzete posle Drugog svetskog rata, rečeno je juče u Beogradu na okruglom stolu „Putevi i stranputice denacionalizacije u Srbiji“ koji su organizovali Kongres srpskog ujedinjenja i Ministarstvo za dijasporu.



U Srbiji je, i pored obećanja uoči svih parlamentarnih izbora, usvojen samo Zakon o vraćanju oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama i Zakon o prijavljivanju evidenciji oduzete imovine.

Ključnog propisa, zakona o denacionalizaciji, i dalje nema iako je za prethodnih desetak godina bilo više nacrta. Denacionalizacija puno košta i podrazumeva ogromna sredstva koja država mora da obezbedi za obeštećenje. Juče su izneti podaci da bi Srbija trebalo da plati najmanje četiri milijarde evra, a da vrednost dobara koja potražuju nekadašnji vlasnici i njihovi naslednici doseže 100 milijardi evra. Elita na vlasti izbegava restituciju, jer je politički rizična zato što bi povraćajem imovine mogli da izgube naklonost svojih mecena, tajkuna koji su u međuvremenu kupili nacionalizovanu imovinu, rečeno je juče.

Jovica Trkulja, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, ocenio je da ni osam godina posle pada Slobodana Miloševića nije uspostavljen konsenzus o zakonu o denacionalizaciji. On je podsetio da se politička elita oglušila o obavezu prema Savetu Evrope da do kraja 2007. donese zakon i primetio da se pitanje denacionalizacije svelo na zavodljivu frazu u izbornim kampanjama za očuvanje ili zadobijanje vlasti.

Oduzeto 1,6 miliona hektara zemlje

Direktor Direkcije za restituciju RS Vladimir Todorović kazao je da je u nekadašnjoj Jugoslaviji od 1945. do 1947. oduzeto 1,647 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta i šuma. Najviše je oduzeto od pripadnika nemačke nacionalne zajednice, 97.720 poseda površine skoro 700.000 hektara. Preko 60 odsto tih poseda nalazilo se u Vojvodini. Oko 250.000 hektara oduzeto je od zemljoposednika ostalih nacionalnosti, a preko 170.000 hektara od crkava i verskih zajednica. U Srbiji je oduzeto 819 crkvenih poseda površine 53.000 hektara, od čega u Vojvodini 679 poseda ukupne površine 34.500 hektara, rekao je Todorović.

On je kazao da je po Zakonu o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama do 30. septembra ove godine primljeno više od 3.000 zahteva za povraćaj oduzetog.

Vladimir Vodinelić, profesor Univerziteta Union iz Beograda, smatra da budući zakon mora da uvaži načelo povraćaja ili pravičnog obeštećenja, jer bi u suprotnom građani bili u neravnopravnom odnosu u odnosu na verske organizacije.

Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog suda Srbije, podsetila je da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda garantuje prava u odnosu na imovinu i istakla da se država ne može pravdati nedostatkom sredstava za to što nije obeštetila nekadašnje vlasnike.

Zlatko Stefanović, profesor Uniona, smatra da je Srbija propustila priliku da u privatizaciji podeli hartije od vrednosti oštećenima za kupovinu firmi. On smatra da država sada ne bi mogla da podnese restituciju, jer bi ugrozila makroekonomsku stabilnost, i zato se zalaže za socijalni dijalog između vlasti i bivših vlasnika.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak