Ljubav je ključ života

Večernje novosti 29.11.2008 03:17
Ljubav je ključ života


U NOVOJ drami Dušana Kovačevića, "Generalna proba samoubistva", koju ćemo premijerno videti 12. decembra na sceni Zvezdara teatra, jedinu žensku ulogu, lik Devojke, igra Ana Franić. U priči koju najpoznatiji savremeni srpski dramatičar, vidi kao svoje najbolje delo do sada, ona je ovog puta partnerka Branislavu Lečiću, Branimiru Brstini i Janošu Totu.



- Ova ponuda zatekla me je na Festivalu eksperimentalnog teatra u Kairu, gde smo gostovali sa predstavom "Moja domovina - sedam snova", u režiji Nikite Milivojevića. Ne moram da objašnjavam da sam bila oduševljena, i da mi je to velika čast - kaže Ana Franić, glumica "sa stažom" na većini beogradskih scena. Ipak, paradoks koji prati karijere mnogih glumaca, može se primeniti i na nju - najveću popularnost donele su joj uloge u filmovima "Diši Duboko", "Buđenje iz mrtvih" i "Na lepom plavom Dunavu", za koje je dobila 11 nagrada.
* Radnja "Generalne probe samoubistva" nije vezana za lokalitet i naše naravi, kao što smo, uglavnom, navikli kada je reč o delima koje je potpisao Kovačević. Ko je vaša "opšta" Devojka?
- Tekst je univerzalan, sa mnoštvom asocijacija na ono što nam se dešava, ali i mnogim drugim ljudima svuda u svetu. Svaki dan, čim otvorite novine, vidite koliko ima onih koji iz raznih razloga odluče da prekinu život. Upravo o tome govori drama - dokle je došao ovaj svet, odakle danas toliko more nesrećnika koji žele da skoče s nekog mosta, ili da se ubiju tako što će nastaviti da žive. Jer, u njihovom slučaju, i to je prekraćivanje života. Što se tiče Devojke, ona je i "opšta", i vrlo specifična.
* U predstavi ste Devojka glavnog junaka, koga igra Branislav Lečić, a i ta kombinacija danas izgleda kao stereotip - mlada devojka i stariji muškarac?
- To je, dakle, Devojka iz specifičnog socijalnog kruga, koja želi da osmisli svoj život i u finansijskom, i u svakom drugom smislu. Našla je znatno starijeg muškarca koga i voli i ne voli, i mrzi i ne mrzi, i želi da nestane iz njenog života, i želi da bude sa njim... Možda je zbog toga najteže igrati i postići tu vrstu "dokumentarnosti". Teško je biti neko koga je svako u publici
video u životu, možda ima baš takvu drugaricu, koleginicu, devojku, sestru...
* Dešava li se u ovoj priči ipak nekakva iskrena ljubav?
- To je osećanje s kojim će publika izlaziti iz sale - da ljubav jeste ključ našeg života i ovog našeg sveta.
* Kako birate uloge?
- Ne prihvatam sve, ali nisam ni bila u situaciji da nešto odbijam, pošto su u ponudi bile prilično dobre uloge. Kad vam neko nudi da radite Acu Popovića, Duška Kovačevića, Boru Stankovića ili Stevu Koprivicu, nemate razloga da odbijete. Kad već pominjete Koprivicu, nedavne ste imali premijeru u njegovoj novoj drami "U pola cene", u režiji Staše Koprivice.
* Deo publike i novinara imao je prilično negativan komentar o predstavi, upoređujući je sa pinkovskom verzijom pozorišta. Kako gledate na ovakve ocene?
- Mislim da to nije tačno, apsolutno branim i pisca i rediteljku. Ne znam šta znači pinkovska verzija pozorišta, zapravo, više ne znam šta znači umetnički teatar koji gleda dvoje ljudi u sali. Ovo je bio vrlo pošten i profesionalan posao, tekst je ozbiljan iako je "uvijen" u šareni celofan, i od starta je shvaćen kao hit koji će ljudi gledati. To što neki imaju problem sa tim što su neke predstave gledane, to je već druga stvar.
* Na osnovu čega se od samog starta shvata da će nešto biti hit?
- Na prvoj reprizi, sala je bila dupke puna, i to se zna, zato što je Stevan Koprivica takav pisac. Vrlo je pitak, ume da napravi tekst za "šire narodne mase", a da to uvek ima svoj nivo. Ne znam da li znate ijednu njegovu predstavu koja nije hit. Na beogradskim scenama postoje ostvarenja koja takođe pune gledališta, i čija se umetnička vrednost ne dovodi u pitanje.
* Da li vi, profesionalno i kao publika, pravite razliku između umetničkog i neumetničkog teatra?
- Ne znam šta je umetničko, a šta neumetničko pozorište. Znam samo da postoje dobre i loše predstave. Ne volim takve vrste podela ni u pozorištu, ni na filmu. Ja samo kažem da u predstavi "U pola cene", kao glumica, mogu da obrazložim svoj rad i šta je ono što je mene kao umetnika, ako sam uopšte umetnik, povuklo da odlučim da učestvujem u tome.

DOBRI I SJAJNI GLUMCI
* EROTSKE scene u filmu "Na lepom plavom Dunavu", deo javnosti izdvojio je među najbolje, ikada snimljene u srpskoj kinematografiji, a neki drugi videli su ih kao pornografske...
- O toj poslednjoj sceni svi su najviše pričali, a ona je bila nešto najluđe što sam do sada uradila. Meni je, zapravo, drago što su ljudi posle projekcije izlazili vrlo ostrašćeni. S druge strane, igrala sam i lezbejku u "Diši duboko", što ne znači da taj "faktor" imam u sebi. Reditelj Egon Savin nam je objasnio šta dobrog glumca odvaja od onog koji je sjajan - sjajni glumci uvek izaberu da rade nešto što je potpuno različito od njih, čak vrlo ekstremno, u tome uživaju. Sve tri uloge na filmu bile su vrlo različite od mene privatno, ali ta mogućnost da se igram nečim što je toliko daleko od mene, bio je veliki izazov.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak