U vili ''Mir''pronađena Gojina grafika nestala iz Muzeja istorije

Politika 28.11.2008 19:20
Fransisko Goja: „Drugari na pripremama” (18 x 11,5 cm), bakropis, između 1797. i 1799. godine

Fransisko Goja: „Drugari na pripremama” (18 x 11,5 cm), bakropis, između 1797. i 1799. godine


U jednoj od kuhinja vile „Mir” reporter „Politike” prekjuče je pronađena grafika Fransiska Goje (1746–1828) „Drugari na pripremama” koja je pre dvanaest godina nestala iz fondova Muzeja istorije Jugoslavije, odnosno nekadašnjeg Memorijalnog centra „Josip Broz Tito”.



Pre pet godina ovaj muzej je priredio izuzetnu izložbu jedanaest Gojinih grafika, iz serije „Los caprichos” (fantazije), budući da je Tito 11. maja 1956. u Parizu, od jugoslovenskih iseljenika, dobio jedinstveni poklon – mapu sa originalnim bakrorezima Fransiska Goje.

U katalogu izložbe,autor postavke Nenad Radić, kustos likovne zbirke Muzeja istorije Jugoslavije, naveo je i podatak da je Tito sedamdesetih godina 20. veka dobio „još jednu Gojinu grafiku iz iste serije”. Bila je to grafika „Drugari na pripremama”, poklon predsednika Narodne socijalističke partije ŠpanijeEnrika Tiernoa Galvana, uručen u 1978. godine.

U pomenutom katalogu Radić objašnjava da „je u pitanju list broj 11: ’Muchacos al avio’. Drugovi su u stvari krijumčari, banditi, u predahu između dva prepada!”.

Po Radićevim rečima, „grafika se nalazila u biblioteci rezidencije u Užičkoj br. 15. Od trenutka kada je deo muzejskog kompleksa, u čijem sastavu je bila i rezidencija, promenio namenu, njoj se gubi svaki trag”.

Dogodilo se to 1996. godine, kada je prestao da postoji Memorijalni centar „Josip Broz Tito”, posle čega su u sastav Muzeja istorije Jugoslavije ušli Muzej „25. maj”, Kuća cveća i Stari muzej. Prvo žičanim, a onda i betonskim zidom, ove ustanove su potom i bukvalno razdvojene od ostalog dela nekadašnjeg jedinstvenog muzejskog kompleksa.

S druge strane zida, na površini od oko sedam hektara, ostali su objekti rezidencije, lovačka kuća, bilijarnica i vila „Mir”.

Jedan od najintimnijih Titovih kutaka bila je upravo biblioteka u rezidenciji koju je NATO bombardovao 1999. godine, kada je u njoj boravio Slobodan Milošević.

Prekjuče, tokom posete vili „Mir”, dok su kolege novinari razgovarali s ljubaznim domaćinima, Milošem Alavanjom i Momom Cvijovićem, raspitujući se gde je sedeo Slobodan Milošević, a gde Čedomir Jovanović u noći Miloševićevog hapšenja, ko je spavao na ovom, a ko na onom krevetu, malo sam se odvojio od grupe i ušetao u jednu kuhinju. Pored šporeta, na kuhinjskom „radnom stolu”, video sam uramljenu grafiku, uzeo sam je u ruke i bio gotovo šokiran: Goja!

List broj 11, onaj koji je pre pet godina i zvanično, kataloški, proglašen za nestalo delo velikog španskog umetnika.

Naravno da sam pred kolegama iz drugih redakcija morao da skrijem svoje uzbuđenje, ali sam o viđenom diskretno obavestio Momu Cvijovića, kustosa Muzeja istorije Jugoslavije i jednog od najboljih poznavalaca Titovih fondova. On je reporteru „Politike” dao na uvid kataloški dokument broj 3158 iz precizne evidencije Titovih poklona, a snabdeo nas je i kopijom Gojine grafike. Ona je, nažalost, lošijeg kvaliteta, jer je reč o fotokopiji, nastaloj davno pre nestanka bakropisa.

„Grafika ’Drugari na pripremama’, španskog slikara Fransiska Goje (18 x 11,5 cm). U paspartuu, zastakljeno”, navedeno je u kataloškom dokumentu 3158.

Ovaj bakropis, dvanaest godina otkako mu se gubi bilo kakav trag, prekjuče je slučajno pronađen i očigledno je da ga treba vratiti tamo gde mu je mesto, u fondove Muzeja istorije Jugoslavije.O tim fondovima već decenijama predano i odgovorno brinu stručnjaci ovog muzeja, ali primer Gojine grafike pokazujekako se prilježnost i stručnost sudaraju s politikom, koja je isključivi krivac što muzeolozi nisu znali gde je nestao 11. list Gojinih „Los caprichos”.

Kako da znaju da se grafika nalazi tik uz ringlu šporeta jedne od kuhinja vile „Mir”, kada u ovo zdanje nisu mogli da uđu od 1996. godine.

-------------------------------------------------------------

Osuda ljudskih poroka

Rad na 80 grafika „Los caprichos” Fransisko Goja je započeo 1792. da bi seriju završio 1799. godine. Umetnik je svoje delo najavio sledećim rečima: „Zbirka grafika i kapricioznih tema, smišljena i gravirana rukom don Fransiska Goje.Autor je ubeđen da osuda ljudskih grešaka i poroka može biti dostojna tema slikarstva: kao pogodne teme za svoje delo, on je iz mnoštva gluposti i grešaka izabrao one koje su zajedničke svakom građanskom društvu, a među uobičajenim pomračenjima i lažima koje su prouzrokovane običajima, neznanjem ili samoljubljem, one za koje veruje da su najprikladnija tema za podsmeh ali koje u isto vreme podstiču maštu.”

Šibajući poroke, nemoral i taštinu, Goja nikome nije ostao dužan. Svojim izoštrenim kritičkim duhom i vrhunskim slikarskim umećemnarugao se crkvi, državi, svakidašnjem životu, poeziji i filozofiji, bogatima i sirotinji, mladima i starim, muškarcima i ženama.

U izradi ovih grafika Goja je koristio do tada neviđenu tehniku, jer je tradicionalni bakropis kombinovao sa relativno novom tehnikom akvatinte, a na nekim listovima je koristio i tehniku suve igle.

Naročita vrednost Gojinih grafika iz fondova Muzeja istorije Jugoslavije, sadržana je činjenici da su to autorski otisci. Goja ih je izradio između 1797. i 1799. godine.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak