Titov kućni muzej

Marko LOPUŠINA Večernje novosti 28.11.2008 16:07
Vila "Mir" godinama korišćena samo za izložbe

Vila "Mir" godinama korišćena samo za izložbe


NAJVEĆU tajnu vile "Mir" na Dedinju, od njenog otvaranja 1979. godine do danas, predstavlja trezor, koji je ukopan u podrumu ove rezidencije. To je prostorija od 60 "kvadrata", koja se i danas koristi kao depo antiknih i umetničkih dela.



Kako nam je objasnio kustos Moma Cvijović, u tom specijalnom bunkeru Titovog "zabranjenog grada" krije se pravo blago sa oko 4.500 eksponata neprocenjive vrednosti. Među njima su Titove uniforme, ordenje, ali i 106 skupocenih poklona državnika iz 67 zemalja sveta. Svakako su neki od dragulja zbirke nepalski štit sa dijamantima i egipatska sfinga, kao i jedna ruska ikona iz 15. veka.

Dvorac

- Pored trezora, najveću vrednost predstavljao je Titov "zlatni kabinet" na drugom spratu. Tu je u vitrinama čuvao zlatnike, dukate i zlatne poklone, koje je dobijao od stranih i domaćih državnika i naroda. U "zlatni kabinet" niko nije smeo da uđe. Čak su i oficiri vojne bezbednosti izbegavali da pilje u Titovo zlato, u strahu da "će sutra nešto da fali, pa da ih sve pohapse". Onda sam se ja usudio da uđem i vidim to blago. Dah zastane kada se "baci pogled" na stotine uredno "postrojenih" zlatnika u plišanim kutijama... Kakav je to sjaj - prisetio se domaćin vile "Mir" Miloš Alavanja.
Vila je posle Titove smrti bila zatvorena sve do 1984. U proleće te godine otvorena je Spomen-zbirka Memorijalnog centra "Josip Broz Tito". Bila je to prilika da šira javnost prvi put kroči u Titov "zabranjeni grad", i da se uveri da je zdanje urađeno u mermeru i drvetu, više dvorac, nego kuća za stanovanje.
Jer, centralne delove prizemlja i dva sprata zauzimaju okrugli hodnici, sa svilenim tavanicama. Na drugom spratu je krovna konstrukcija ulepšana svetlarnikom, preko koga je sunce padajući na podne staklene prizme, prolazilo i u hol prvog sprata. Na tavanicama u okruglim holovima su visili veliki kristalni lusteri sa po stotinu sitnih sijalica.
Tavanice u kabinetima Josipa Broza bile su urađene u drvetu i presvučene svilom. Sve to je bilo veoma teško za održavanje, pa su čistačice proklinjale autora enterijera Relju Kostića što je smislio ovaj "srpski baldahin".
- "Ovalna kuća", zajedno sa Lovačkom kućom i Bilijarnicom, ali i devet hektara placa, činila je predivan kompleks, koji, Tito, nažalost, nije koristio. Najverovatnije je video projekat unutrašnjeg opremanja vile, voleo je da koketira s kičom i zato je njegova intimna kuća bila uređena kombinacijom luksuznog, antičkog i imitacijom klasičnog nameštaja jarkih boja. Umesto drveta, koje je bilo samo na podu i tavanu, korišćeni su mermer i staklo, koji su ovaj prostor, nalik dvorcu, činili beskrajno hladnim i praznim - priča Slobodan Kljakić, novinar, koji je prvi ušao u Titovu intimnu
vilu 1984. godine.
Broz je na ulazu u vilu, u prizemlju, imao "beli" i "zlatni" salon. Na prvom spratu su čekali bazen, kade za masažu i velika terasa sa ležaljkama za sunčanje.

Arhiv

- Za punjenje bazena korišćena je isključivo voda iz vodovoda. To je jedino tačno, mada se tada pričalo da se voda uvozi iz Argentine, jer je, navodno, blagotvorna za lečenje bolesti nogu. Topla voda u bazen je stizala iz vojne kotlarnice na Dedinju, koja je zagrevala čitavu vilu u Konavljanskoj ulici, ali i rezidencije u Užičkoj. Ovaj prostor u vili "Mir" za Tita uređivalo je čak 15 majstora i poslužitelja - otkriva Alavanja.
Na zidovima u 11 Titovih kabineta, velikom "žutom", "žuto-plavom" i "zelenom" salonu, čak i u trpezariji, vise najbolji likovni radovi Peđe Milosavljevića, Milana Konjovića, Krste Hegedušića, Nadežde Petrović, Save Šumanovića, Vlaha Bukovca, Petra Lubarde.
"Portret žene sa kćerkom" Vlaha Bukovca je iz kabineta Jovanke Broz prenet u vilu "Mir". Titova udovica, međutim, još nije videla kako ona "zveči" u ovom ambijentu. Na jednom zidu je skupoceni rad Save Šumanovića "Most na Šidini" iz 1939. godine. Nju je Savina sestra Persida poklonila Titu 1965. godine.
Sve ove slike, njih 65, bile su pozajmljene iz Narodnog muzeja Srbije i Muzeja istorije Jugoslavije.
- Kada je 1984. vila otvorena kao Titov muzej, imala je preko 2.000 eksponata. Najviše je bilo (oko 1.000) raznih diploma i priznanja, koja je Broz dobio u zemlji, zatim stotine komada ordenja i medalja. Najdraži mu je bio doktorat vojnih nauka. Vilu je krasilo sedam skulptura Augusta Augustinčića. Samo su tri "ostale u životu"! Izložba koja je nazvana "Titov svet", a postavljena je 1985. godine na prvom spratu, sadržavala je 160 portreta Brozovih gostiju u srebru. Titu je najdraži bio portret književnice Perl Bak - kaže nam kustos Moma Cvijović.
Niko od tvoraca i projektanata vile "Mir" sigurno nije slutio da će ova intimna Titova rezidencija doživeti da bude običan muzej ili arhiv Brozove zaostavštine. Trenutno se radi popis predmeta da bi se procenila njihova umetnička i tržišna vrednost. Kako su nam rekli naši sagovornici, sama vila "Mir", kao arhitektonsko zdanje i stambeni objekat, danas po tržišnim cenama vredi oko 20 miliona evra. A, kako sadrži Titovu kolekciju neprocenjive vrednosti, sigurno je da vredi najmanje 30 miliona evra.

TUNELI
- DUGO se pričalo kako je vila "Mir" tajnim podzemnim tunelom bila spojena sa rezidencijama u Užičkoj ulici, ali i sa vojnim skloništem "Karaš" na Topčideru. Priča, naravno, nije tačna. Vila nema tajne tunele i hodnike. Postoji samo jedan kraći, tehnički tunel, dug oko 30 metara. Služi kao put da se u kuhinju dovozi hrana, piće i potrebna oprema - tvrdi Alavanja.

UŽIČKA
TITO je voleo i nije nikada želeo da napusti svoju prvu rezidenciju u Užičkoj 15. To je predratna kuća Jelice i Aleksandra Acovića, koja je sagrađena 1934. godine po projektu arhitekte Vladislava Vladisavljevića. Za vreme rata u njoj je bila nemačka komanda za jugoistok, a od oktobra 1944. komanda Korpusa NOV POJ Peke Dapčevića. Od 1945. godine ona je preuređena da bi bila privatna rezidencija Josipa Broza. Pored vile, sređena je i Biljarda, ali i mala Titova radionica. Beli dvor na Dedinju je bio službena i državna rezidencija. Od Užičke 15 do vile "Mir" vodi samo jedan putić, ali Josip Broz njime nije prolazio.
Tri zgrade Memorijalnog centra "Josip Broz Tito" na Dedinju - vila u Užičkoj 15, Biljarda i vila "Mir" u Konavljanskoj - proglašene su rezidencijalnim objektima 1997. godine, dakle, u vreme Savezne Republike Jugoslavije.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak