Fasada gotova, spasavaj šta se može

Politika 28.11.2008 12:03
Zapanjila javnost: nova, crvena fasada Pećke patrijaršije

Zapanjila javnost: nova, crvena fasada Pećke patrijaršije


Kako se dogodilo da je sprovođenjem radova na Pećkoj patrijaršiji prekršen, kao što ističu stručnjaci, Zakon o kulturnim dobrima



Šta je učinjeno, učinjeno je, i povratka na staro nema, ali je moguće od nestručnosti sada zaštititi rad na živopisu Pećke patrijaršije.

Ovo za „Politiku” kaže arheolog Marko Popović, naučni savetnik Arheološkog instituta SANU, koji je na jučerašnjem sastanku Komisije za brigu o kulturnim dobrima u Ministarstvu kulture Srbije izabran za predsednika ovog tela. U odnosu na prethodni period, ova komisija radiće u delimično izmenjenom sastavu.

Stručnjaci očekuju da će Republički zavod za zaštitu spomenika kulture predložiti i oformiti verifikovanu ekipu koja bi se posvetila ovom poslu, mada se čuje da će u njegovoj realizaciji učestvovati Konzervatorska akademija SPC.

Predstavnicima Komisije obratio se juče ministar kulture Nebojša Bradić, pre svega u vezi sa gorućim pitanjima vezanim za rekonstrukciju Pećke patrijaršije čije je novo ruho – crveno obojena fasada – zapanjilo javnost.

Pećka patrijaršija je 2006. godine u julu uvrštena na listu Svetske kulturne baštine spomenika u opasnosti, a ovih dana se u domaćim stručnim krugovima šapatom izgovara strepnja da bi svako naše jalovo delanje ili nedelanje moglo da izazove najrigoroznije mere –skidanje spomenika sa liste Uneska. Delikatna je situacija u slučaju Pećke patrijaršije, s obzirom na to da se nalazi na teritoriji Kosova i Metohije.

– U Parizu, sedištu Uneska, dobro se zna da je, otkad su Studenica i Sopoćani uvršteni na listu Svetske baštine, prestalo svako ozbiljno ulaganje države u održavanje ovih manastira i da konzervatori tako ne mogu da rade – kaže Marko Popović.

U svetu je poznato nekoliko slučajeva koji su zbog neodgovarajućeg održavanja izbrisani sa liste Uneska. Kako, i šta dalje u slučaju Pećke patrijaršije, ali i u slučaju ostalih spomenika kulture, posebno onih koji se nalaze na Uneskovoj listi?

Kako se dogodilo da je sprovođenjem radova na Pećkoj patrijaršiji prekršen, kao što ističu stručnjaci, Zakon o kulturnim dobrima?

Ministarstvo kulture je formiralo u dva navrata komisiju koja je trebalo da se bavi problemima rekonstrukcije pećkog spomenika kulture, ali se ispostavilo da su njeno mišljenje i preporuke zanemarivani. Brojni apeli komisije – upućivani tadašnjem ministru kulture Draganu Kojadinoviću i predsedniku Vlade Republike Srbije Vojislavu Koštunici – u kojima se prethodna direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Gordana Marković proziva za „samovolju i zaobilaženje odluka Ministarstva kulture Srbije”, ostali su mrtva slova i radovi na Pećkoj patrijaršiji su nastavljeni!

Promenom u Ministarstvu kulture, Komisija ponovo upućuje pismo, ovog puta ministru Vojislavu Brajoviću (27. 11. 2007) u kojem, između ostalog, ukazuje na „neophodno poštovanje zakonom predviđene procedure kojim je propisan način dobijanja saglasnosti na projekte od strane Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (RZ) i Ministarstva kulture”. I ovo pismo ostaje bez odgovora.

Suština je u tome da se rekonstrukcija Pećke patrijaršije odvijala mimo odluka Ministarstva kulture (odnosi se na formiranu komisiju) i mimo stavova i mišljenja stručnjaka RZ.

Paradoksalna je činjenica da je radove finansiralo nekoliko ministarstava, među kojima su, pored Ministarstva vera, bili Ministarstvo za rad i socijalnu politiku(?!), Ministarstvo infrastrukture i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

U pismu koje je Komisija uputila Vojislavu Brajoviću, između ostalog, piše i to da, s obzirom na nizak budžet Ministarstva kulture, sredstva sa strane jesu dragocena ali to ne podrazumeva i kršenje Zakona o kulturnim dobrima.

Dodatnu pometnju stvorila je i činjenica da su Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao sopstveniku manastira i crkava, neposredno dodeljena novčana sredstva iz pomenutih izvora. „Tako su institucije SPC, kršeći sve zakonom propisane procedure za preuzimanje mera tehničke zaštite kulturnih dobara, pristupile poslovima bez validne dokumentacije, koju u nekim slučajevima nije verifikovalo ni Ministarstvo kulture ni RZ”, ističu stručnjaci Komisije u pismu upućenom ministru Vojislavu Brajoviću.

U slučaju Pećke patrijaršije, Marica Šuput, član Komisije, predložila je sadašnjem ministru Nebojši Bradiću da upravo stavovi sadržani u ovom pismu budu i dalje polazna tačka u rešavanju problema vezanih za Pećku patrijaršiju.

„Kod nas postoji kriza institucija. Teško je postići nešto kad vi iza sebe nemate ni muzej, ni zavode, a naročito ne esnafska društva. Da biste se bilo čemu suprotstavili mora da postoji konstantno jasna svest o tome ko je odgovoran za ono što se događa u sferi kojom se bavi, i tako se tek može podstaći aktivnost”, rekla je za naš list Marica Šuput.

U novoformiranoj Komisiji su još i arhitekta Milka Čanak-Medić, arheolog Miloje Vasić, istoričar umetnosti profesor Miroslav Timotijević, arhitekta konzervator Gordana Simić, istoričarka profesorka Smilja Marjanović-Dušanić i etnolog Mirjana Đekić.

--------------------------------------------------------

Nebojša Bradić: Partnerski dijalog

Kada je reč o spomenicima kulture na Kosovu izuzetno je važno njihovo funkcionisanje, i zato bi trebalo da radimo u partnerskom dijalogu sa predstavnicima SPC u onoj meri u kojoj postoje zajednički interesi. Ako se mi postavimo rigidno, oni će raditi šta hoće. Pogrešno je reći, na primer, „Teodosije je naš, Artemije nije”. To ne može tako. Primetio sam da se neki episkopi ponašaju kao carevi u svojim eparhijama, a to se događa zato što se često zaobilazilo Ministarstvo kulture. Trebalo bi tačno precizirati ko će brinuti o baštini, rekao je prilikom jučerašnjeg susreta sa članovima Komisije za zaštitu kulturnih dobara Nebojša Bradić.

--------------------------------------------------------

„Politika” upozoravala još pre dve godine

Radovima na rekonstrukciji Pećke patrijaršije rukovodila je arhitekta Marija Jovin (penzionerka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture) sa svojim timom koji je imenovala tadašnja direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gordana Marković (sada zaposlena u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju).

„Politika” je još pre dve godine u svojim napisima objavljivala reakcije stručnjaka koji su ukazivali da se projekat obnove manastirskog kompleksa ne izvodi po projektu. O tome su za naš list govorili arhitekta Milka Čanak-Medić, Alesandro Bjanki iz italijanske organizacije „Intersos” koji je 2001. godine i rukovodio istraživanjima na Pećkoj patrijaršiji, kao i Miladin Lukić, pomoćnik ministra kulture Dragana Kojadinovića.

 


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak