Studenica lek za dušu i telo

Srpska Dijaspora 27.11.2008 20:40
Studenica lek za dušu i telo


Manastir Studenica kraj Kraljeva, zadužbina Stefana Nemanje, oduvek zrači mirom, lekovitošću i blagoslovom svetog Save. - Mnogi koji trpe zbog modernog načina života, posebno oni koji rade u inostranstvu, dođu u naš konak samo da prenoće.



 Sutradan se bude vedri i čili, pa požele da ostanu još koji dan. Od nas se opraštaju vedrog duha i sa osmehom. Drugim rečima, u spoljnom svetu sve imaju, ali nemaju duševni mir, a on se može pronaći samo u Bogu i nesebičnom davanju drugima. To je činio naš sveti Sava - kažu studenički monasi.
Priznanje koje je Zdravstveni centar "Studenica" u Kraljevu nedavno dobio kao najbolja bolnica u Srbiji, oni ali i ovdašnji lekari doživljavaju kao prirodni kontinuitet borbe za ljudski život, koju je sveti Sava započeo više pre osam vekova, formirajući prvu srpsku bolnicu u manastiru Studenica još 1207. godine.


Savin tipik

Sveti Sava je stigavši u Srbiju iz Hilandara, postavljen za igumana Studenice gde je napisao i Studenički tipik. U njemu je propisao ponašanje monaha, njihova zaduženja, prava, i regulisao zdravstveno zbrinjavanje obolelih u manastiru. Sve ovo se u Srbiji događalo u doba kada neke današnje države nisu ni postajale. DŽingis-kan je u to vreme vladao Mongolijom, a venecijanski dužd predvodio je Četvrti krstaški rat u kome je pao Konstantinopolj.



Ovim najhumanijim pozivom u vreme Nemanjića, u studeničkoj bolnici nazvanoj "Sveti duh" prvi su počeli da se bave monasi, izabrani prema posedovanju posebnih manira i osećanjima za pomoć drugom čoveku.
Oni su brinuli o bolesnima i siromašnima. Lečenje se u prvo vreme svodilo na negu bolesnika i čitanje molitvi za spas duše obolelog. U starim zapisima stoji i da su prvi srpski lekari još tada znali da naprave kategorizaciju bolesnih. Umobolni bolesnici su odvajani od telesno obolelih, krastavi behu posebno smešteni, žedni napojeni, gladni nahranjeni, umrli opevani.


Kamin za grejanje bolnice

Danas, u restauriranoj manastirskoj trpezariji gde je svojevremeno obedovao sveti Sava sa monasima, vatra iz ogromnog kamina pronađenog u iskopinama manastira kod Priboja, podseća da je ista takva gorela u srednjem veku služeći za grejanje prve srpske bolnice. Visoki mermerni svećnjaci pored kamina, rad studeničkih majstora, služili su za bolju rasvetu nekadašnjim hirurzima. Oni su zamenili vidare, koji su bili bez medicinskog znanja. Korišćenjem prirodnih lekova prenosili su iskustva sticana godinama. Sunovrat srpske medicine, ali i države, počeo je padom pod otomansku vlast.



Za razliku od sličnih ustanova u Evropi koje su u to vreme imale karakter azila, bolnica u manastiru Studenica služila je samo za lečenje. U manastirskom tipiku, pisanom rukom svetog Save, on upućuje monahe i kako valja brinuti o braći u nevolji:
- Dati odmora stranoj braći i nemoćnima dati da leže. Koliko moć dopušta. Da se udostoje brige. Gladne treba nahraniti i duši davati - savetovao je sveti Sava.
Učenje antičkih, ranovizantijskih i aleksandrijskih naučnika bilo je dobro poznato tadašnjoj srpskoj medicini. U narodnom muzeju u Kraljevu, čuva se veliki deo nekadašnjih medicinskih instrumenta, uglavnom pravljenih od gvožđa, ali ima i onih koji su pozlaćeni. Neki od njih su upravo služili za veoma komplikovan zahvat, trepanaciju (otvaranje) lobanje.


Dragan Drašković, istoričar Narodnog muzeja u Kraljevu, u kome se čuvaju instrumenti iz Studenice i drugih srpskih bolnica iz ranog srednjeg veka, ističe da je reč o najstarijoj vrsti operacije na svetu.
- Dokaz da su trepanacije rađene kod nas jesu ostaci lobanja na kojima su vidni zahvati ove operacije. Zapisi kažu da se ova vrsta operacija izvodila od kasnog neolita, kako bi se iz glave obolelog "isterali demoni" koji su bolesniku izazivali glavobolju, melanholiju ili epilepsiju. Kasnije studije kazuju da su rađene po vrlo dobrom poznavanju anatomije čoveka, za to vreme - navodi Drašković i dodaje da se srpska medicina u doba Nemanjića brzo širila, o čemu govori podatak da je većina ovih instrumenata iskopana kod Kraljeva, Priboja, Kikinde i u Viminacijumu kod Požarevca.


Ipak, iz prve bolnice u Studenici nije pronađen nijedan instrument, ali tipik svetog Save dokazuje da je upravo ovde utemeljena prva organizovana briga o zdravlju ljudi u Srbiji.
- Na osnovu manastirskog tipika, jasno je da je prva bolnica bila ovde osnovana. Od nje je sve počelo i širilo se dalje zemljom. Tako je instrument za izvlačenje metaka sa svrdlom pronađen prilikom iskopavanja manastira Svetog Georgija u Dabru, tačnije Mažićima, kod Priboja. Potreba za ovim instrumentom ukazala se još sredinom 13. veka kada je u upotrebu ušlo vatreno oružje. Isti takav primerak čuva se u Germanskom nacionalnom muzeju u Nirnbergu - kaže on.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak