Još ima škola bez toaleta i telefona

Politika 27.11.2008 18:53
Još ima škola bez toaleta i telefona


Najveći deo investicionih radova će se finansirati preko NIP-a, kaže Radivoje Mitrović, državni sekretar za obrazovanje



Sve češće iz škola u Srbiji stižu informacije o tome da je pao plafon, otpao malter u učionicama, da krov prokišnjava ili da zbog dotrajalih instalacija samo što nije izbio požar... Direktori se neretko žale da u njihovim školama nema fiskulturnih sala, kabineta, računara. U nekim školama u zabitima nema čak ni telefona. Još je poraznije što u mnogim školama u Srbiji u 21. veku nema ni toaleta.

– Nažalost, ne mogu da kažem koliko je škola bez ve-cea, u koliko škola treba da se promeni krov, urade nove instalacije, promeni parket, uvede grejanje... U Ministarstvu prosvete nema kompletnih podataka o tome u kakvim uslovima uče naša deca. Tek treba da nam stigne detaljan „snimak” sa terena. Najveći deo investicionih radova sledeće godine će se finansirati preko Nacionalnog investicionog plana. Lista prioritetnih objekata u koje će se ulagati još nije gotova, a pravi je Ministarstvo za nacionalni investicioni plan – objašnjava za naš list profesor dr Radivoje Mitrović, državni sekretar za obrazovanje.

On ističe da u Ministarstvu prosvete sada forsiraju da se završi sve što je trebalo da se opravi i opremi ove godine i da se sve urađeno i plati izvođačima radova. Neki objekti se zapravo adaptiraju, drugi opremaju. Ukupno je tim projektima ove godine obuhvaćeno 112 osnovnih škola i za to je predviđeno da se utroši 334 miliona dinara. Za slično doterivanje 59 srednjih škola utrošiće se oko 173 miliona, dok će na ovogodišnju opravku i opremanje 46 visokih škola i fakulteta otići blizu 235 miliona dinara. U 50 učeničkih domova uloženo je ove godine ukupno 144, a u 43 studentska doma – 146 miliona dinara.

Mnogo toga tek treba da se uradi kako bi učenici u svim školama u Srbiji učili pod jednakim uslovima usklađenim sa standardima Evropske unije. Recimo, oko tri hiljade đaka mora svakodnevno da pešači do škole i nazad, jer prevoza nema. Neki od njih samo u jednom pravcu prelaze i po 18 kilometara. Tako je uglavnom u zabitima, gde su tereni nepristupačni, gde nema ni puteva, ali ima zime i vukova. Prevoz je, međutim, ponekad problem i tamo gde puteva ima, jer su ostala staračka domaćinstva. Retko ko ide na posao, a i đaka je malo, tek pokoji. Prevoznici tu ne otvaraju linije, jer im nisu isplative. Zato i ne čudi činjenica da i mlađi osnovci, dakle oni od prvog do četvrtog razreda, žive u internatima ili u iznajmljenim sobama kako bi bili bliži školama. Trenutno tako živi 181 dete.

Istovremeno u 730 malih škola (izdvojenih odeljenja) nema ni po deset đaka. Recimo, u 34 seoske škole sedi samo po jedan učenik. Tako je, na primer, u isturenim odeljenjima u selima Rokci kod Ivanjice, Strumci kraj Tutina, Lipovac kod Ražnja, Veljkovo kod Negotina... Sa po dva đaka može se pohvaliti 38 malih (patuljastih) škola. Među njima su, na primer, seoske škole u Kovilju, Srpskoj Crnji, Jasenovom selu, Gruži... Ima škola i sa po tri učenika. Tako je zapravo u 48 isturenih odeljenja. Po četiri đaka sedi u 33 isturena odeljenja, dok njih 29 broji po pet učenika.

– Treba videti mogućnosti da naša država zajedno s lokalnom zajednicom obezbedi školske kombije koji bi prevozili decu tamo gde prevoznici nemaju interes da drže linije. Istovremeno treba ulagati u unutrašnjost Srbije, graditi internate, dobre i moderne škole, dovesti kvalitetan stručni kadar, razviti proizvodnju, negovati ogledna dobra. Treba biti vizionar, videti iskustva iz sveta. Zašto da nastavnici ne idu kod đaka kući, umesto da deca prevaljuju po deset i više kilometara, posebno zimi? Nemam ništa ni protiv toga da se obrazovani roditelji osposobe putem seminara i audiovizuelnih materijala da predaju svojoj i komšijskoj deci u nižim razredima osnovne škole, kao što je to slučaj na udaljenim prerijama u Americi. I da za to primaju platu. Sve treba razmotriti. Moraju se iskoristiti i sva savremena tehnička dostignuća. U svetu postoji učenje na daljinu. Konferencije se drže preko računara. Ljudi se čuju i vide na različitim kontinentima kao da su u istoj prostoriji. Ali za sve to je potrebno tehnički osposobiti svako selo u Srbiji – kaže za naš list profesor Mitrović, državni sekretar za obrazovanje.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak