Srbija od krize brani samo banke

Biznis 27.11.2008 17:45
Srbija od krize brani samo banke


Za razliku od većeg dela Evrope, u našoj zemlji je sprovedeno samo nekoliko mera u finansijskom sektoru, ali nema programa spasavanja ostalih privrednih grana



Gotovo sve evropske zemlje sprovele su niz opsežnih mera, kako bi zaštitile svoje privrede od globalne ekonomske krize - od konsolidacije finansijskog sektora do odvajanja velikih količina novca za spasavanje čitavih industrijskih grana. Međutim, Srbija je za sada sprovela ili najavila samo nekoliko mera koje se odnose isključivo na bankarski sektor, dok je ostatak privrede u situaciji da se sam snalazi. Čak je i većina zemalja iz regiona preuzela više koraka u predupređenju posledica krize, pa ispada da naši državnici spadaju među najoptimističnije u Evropi.

Taj optimizam ide dotle, da se kriza javnosti predstavlja kao istorijska šansa za srpsku ekonomiju.

Nismo prezaduženi

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da Srbija nije prezadužena, ali da bi trebalo da bude oprezna prilikom uzimanja novih kredita. On je kazao da građani mogu mirno da spavaju, jer se u NBS nalazi 45 odsto celokupnih deviznih depozita i 40 odsto depozita po osnovu stare devizne štednje.

- Trećina bilansne sume naših banaka, preko obavezne rezerve i hartija od vrednosti Narodne banke, jeste u gotovini u NBS i u svakom trenutku može se isplatiti u kešu. To znači da nema bojazni da bi likvidnost banaka mogla da bude dovedena u pitanje - kaže Jelašić.

- Kada globalna kriza prođe, verujem da će investitori izračunati da su najveće gubitke imali u SAD i najvećem broju evropskih država, a da su zaradili u Kini, Srbiji i u možda još nekoliko zemalja - kazao je pre mesec dana Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Ovo je bila jedna od izjava srpskih zvaničnika koja je razljutila mnoge ekonomske analitičare, koji su tvrdili da Srbija nema jasnu strategiju ublažavanja posledica svetske finansijske krize. Jedan od vodećih srpskih privrednika čak je ocenio da se Vlada Srbije ponaša kao turista „koji leži na plaži, iako se svakog časa očekuje cunami". Međutim, državno rukovodstvo je, ipak, usvojilo paket mera koje odgovaraju na efekte globalne krize, a i sam predsednik republike Boris Tadić istakao je da su „potrebni strpljenje i disciplina, da svi pokažu da su sposobni da stegnu kaiš i da budu odgovorni u ovim trenucima, ali da ne zaustavimo razvoj, jer moramo misliti o budućnosti".

- Srbija je merama koje je Vlada Srbije osmislila istog sekunda kada je kriza u svetu naznačena kratkoročno zaštićena od njenih traumatičnih posledica, ali će na duži rok, nizom mera štednje i inovativnim načinima privlačenja investicija, morati da bude osigurano da razvojni procesi u Srbiji ne budu zaustavljeni. Budžet za 2009. mora da bude stabilizujući, da bude restriktivan za izlišne troškove, mora da iskaže štednju države, ali i sposobnost da se ulaže u razvoj. Mi ne smemo, uprkos svetskoj finansijskoj krizi, da zaustavimo investicije u razvoj i infrastrukturu, jer ako zaustavimo takve investicije, zaustavićemo mogućnost rasta naše ekonomije u narednim godinama - kazao je Tadić.

Svi treba da stegnu kaiš

On je izjavio i da očekuje od najbogatijih ljudi u zemlji da pokažu solidarnost sa ostalim građanima ili će, u suprotnom, „država morati da pronađe način da ih uputi ka socijalno odgovornom ponašanju".

Vlada Srbije je 20. oktobra objavila koje finansijske mere namerava da preduzme, među kojima je najmarkantnija bila ona da će država povećati garancije za štednju sa 3.000 na 50.000 evra. Ali, taj plan još nije usvojen u Skupštini Srbije, a iako je bilo govora da će Vlada ponuditi i novi paket mera, do toga još nije došlo.

Predstavljajući finansijske mere, premijer Mirko Cvetković istakao je da će Vlada predložiti ukidanje poreza na kamatu na štednju radi jačanja finansijskog sektora. On je dodao da će naknadno biti razmatrano podizanje osiguranog štednog uloga i na 100.000 evra, kako je kazao, „ako za to bude potrebe".

- Porez na štedne uloge biće privremeno ukinut do kraja 2009. godine, a biće ukinut i porez na kapitalnu dobit, kao i porez na prenos apsolutnih prava za hartije od vrednosti. Zbog povećanja akciza, poskupeće gorivo i cigarete - objasnio je Cvetković.

On je kazao da će Vlada, kako bi povećala prihode budžeta, povećati akcize na gorivo za četiri dinara po litru, dok nije naveo za koliko će biti povećane akcize na cigarete. Premijer Cvetković je napomenuo da će budžet za narednu godinu biti stabilizaciono-razvojni jer, kako je istakao, Vlada ne želi da se odrekne razvojne strategije, a istovremeno je procenila da naša zemlja nije u takvoj situaciji da to ne može i da realizuje.

- Štednja je planirana tamo gde su najveći izdaci i gde bi uštede mogle suštinski da doprinesu smanjenju rashoda, kao i u delu troškova koji nemaju makroekonomski uticaj, ali bi mogli da posluže kao model za ugledanje. Biće ispoštovana uredba o vanrednom povećanju penzija od deset odsto, što sa redovnim povećanjem čini ukupno 15 odsto - rekao je Cvetković.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić apelovao je na poslanike u parlamentu da ubrzaju usvajanje zakona koji se odnose na finansijski i realni sektor u Srbiji, ocenivši da je sada to veoma važno, kako bi se ublažili efekti svetske finansijske krize. Ilić napominje da je vladina radna grupa za praćenje uticaja krize na Srbiju „već preduzela određene korake" i da će „učiniti sve" da se ublaže efekti krize na Srbiju, kao i da će blagovremeno reagovati na potencijalne opasnosti za realni i finansijski sektor u Srbiji.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak