Argentina nacionalizovala privatne penzijske fondove

Biznis 27.11.2008 17:44
Argentina nacionalizovala privatne penzijske fondove


Parlament u Buenos Ajresu usvojio je predlog vlade predsednika Kristine Fernandes de Kiršner da država nacionalizuje privatne penzijske fondove, koji u svojim trezorima ukupno imaju 24 milijarde dolara



Mešanje države u ekonomiju, intervencije radi spasa propalih firmi, „prljave" reči poput nacionalizacije - do oktobra ove godine je sve to bilo nezamislivo i, čak, „nemoralno", ali vremena se brzo i dramatično menjaju, o čemu svedoči najnoviji primer nacionalizacije u Argentini.

Parlament u Buenos Ajresu usvojio je ove nedelje predlog vlade predsednika republike Kristine Fernandes de Kiršner da država nacionalizuje privatne penzijske fondove, koji u svojim trezorima raspolažu sa ukupno 24 milijarde dolara.

Vlada štiti građane

- Ovom merom želimo da zaštitimo naše građane od posledica globalne finansijske krize - obrazložila je šef države svoj predlog, podsećajući argentinsku javnost na ranije neprijatno iskustvo privatnih osiguranika u SAD, gde su, „zahvaljujući" neodgovornim špekulacijama privatnih osiguravajućih društava na berzi, nepovratno izgubljene stotine milijardi dolara.

Država je država i što ona garantuje, to ne može da propadne - to je logika kojom se rukovodila i argentinska javnost, podržavajući nacionalizaciju.

Nije, doduše, ni država nepogrešiva, jer iz istorije znamo da katkad i one mogu da bankrotiraju, ali to se, ipak, dešava veoma, veoma retko.

- Ovo je istorijska odluka. Ona će tržištu doneti stabilnost, a građanima spokoj i sigurnost - izjavio je posle odluke parlamenta Migel Piketo, senator iz redova vladajuće Peronističke partije.

Tako nacionalizacija penzijskih fondova izgleda iz ugla vladajuće garniture, ali i iz perspektive običnih građana. Sasvim suprotan pogled na ovaj potez vlade imaju, međutim, privatni biznismeni, vlasnici kapitala i oni koji ih podržavaju.

- Meni ovo liči na očajnički čin vlade, koja dogodine treba da plati 20 milijardi dolara na ime kamata i dospelog dela glavnice spoljnog duga - izjavio je politički analitičar Horhe Đakobe.

On je objasnio da je vlada bila predvidela samo osam milijardi dolara u budžetu za otplatu duga, gotovo trostruko manje od sume koju dogodine valja platiti stranim kreditorima.

- Namera vlade je jasna: iskoristiti novac nacionalizovanih penzijskih fondova za otplatu spoljnog duga - tvrdi Đakobe.

Istovremeno se čula i žalba biznismena da će nacionalizacija potkopati poverenje stranih, privatnih investitora.

Vlada na to odgovara da, u kontekstu globalne krize koju su izazvali privatni, belosvetski špekulanti, ni poverenje građana i države prema privatnim investitorima nije baš mnogo veliko.

- Nepoverenje je uzajamno. Šta je, tu je. Valja se boriti za povratak stabilnosti i uzajamnog uvažavanja - izjavio je generalni sekretar vlade Serhio Masa.

Verovatno iz tog nepoverenja, ali i iz gorkog iskustva iz decenije ‘90-ih, iz vremena kada je predsednik Argentine bio pristalica neoliberalizma Karlos Menem, gospođa Fernandes de Kiršner je odlučila da se od sada država malo više angažuje kao investitor u privredu.

Kristina de Kiršner

- Uloga države je neophodna i nezamenljiva u mnogim oblastima - u prosveti, baš kao i u javnom saobraćaju - istakla je gospođa de Kiršner u autorskom prilogu za dnevnik „Gaseta de Tukuman" iz grada San Migel de Tukuman.

- Država ima obavezu prema građanima i zato ne sme slepo da sledi logiku tržišta. Kada je u vreme vojne diktature (1976-1983) i kasnije, ‘90-ih godina, za vreme mandata Karlosa Menema, preovlađivala logika tržišta, nacija je ostala bez železnice vredne tog imena i gotovo bez državnih škola - objasnila je Kristina de Kiršner.

Argentina je, inače, još ranije, u vreme mandata Nestora Kiršnera (2003-2007), Kristininog supruga, „zaratila" s neoliberalnom ekonomskom školom, neposredno pošto je 2001. godine, uzorno primenjujući recepte Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), dospela u najtežu ekonomsku krizu u svojoj istoriji.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak