Kad bude došao "Gasprom", ništa više neće biti isto

Građanski list 27.11.2008 16:13
Kad bude došao "Gasprom", ništa više neće biti isto


Izjave učesnika upravo završenog sastanka mešovitog rusko-srpskog komiteta i potpisani protokol kojim se regulišu odnosi u budućoj ekonomskoj saradnji dveju zemalja upućuju na zaključak da proces pregovora o zaključenju "trodelnog" energetskog sporazuma između Rusije i Srbije ne prate velike teškoće i da će sve najverovatnije sve biti završeno do kraja godine.



 Suština budućeg sporazuma, po svemu sudeći, biće u tome da ruska strana ("Gasprom") odmah preuzme većinski paket akcija u Naftnoj industriji Srbije i da onda započne investicioni ciklus koji podrazumeva modernizaciju NIS-a, završetak skladišta gasa u Banatskom dvoru i izgradnju gasovoda. I dok su investicije nešto što tek treba da vidimo u budućnosti, preuzimanje nacionalne naftne kompanije jeste nešto što će se već sutra osetiti u čitavom društvu.

NIS i Rusi

Prema poslednjoj rang-listi najvećih firmi u centralnoj Evropi koju je objavila revizorsko-konsultantska kuća "Dilojt", Naftna industrija Srbije ubedljivo je najuspešnija srpska kompanija. S prihodom od 3,6 milijardi evra NIS je zauzeo 20. mesto na listi 500 najboljih firmi u ovom delu kontinenta (EPS je 79. s prihodom od 1,64 milijarde, a poslovna imperija Miroslava Miškovića – "Delta" 106. sa 1,34 milijarde evra).

Imovina NIS-a sastoji se od rafinerija u Pančevu i Novom Sadu, a učestvuje sa 62 odsto na tržištu naftnih derivata. NIS ima 497 javnih benzinskih stanica (oko 40 odsto od ukupnog broja pumpi u Srbiji), a poseduje i 1.600 manjih internih pumpi, 44 stovarišta, avio-servis za snabdevanje letelica kerozinom, kao i osam velikih instalacija i terminala. Takođe, ima najviše cisterni za prevoz tečnih goriva na Balkanu, kapaciteta 18.250 tona, kao i oko 10.000 kvadratnih metara prodajnog prostora za različitu auto-robu i robu široke potrošnje.

U NIS-u je zaposleno oko 12.000 radnika u četiri ogranka – Naftagas, Petrol, TNG i Ugostiteljstvo i turizam. Naftna industrija Srbije poseduje i 11 hotela i odmarališta. U vlasništvu NIS-a u Crnog Gori jesu hotel "Splendid" u Prčnju, apartman-hotel u Buljaricama, odmaralište u Bečićima i objekat u Poborama. Na Fruškoj gori NIS ima hotel "Osovlje", restoran "Boku" kod Zrenjanina, kuću u Turiji i motel "Adaševci" na autoputu Beograd–Zagreb. Takođe, od hotela poseduje "Vis" na Zlatiboru i kompleks "Hajat–Jelen" na Crnom vrhu.

Sve pobrojano već od 1. januara najverovatnije će kontrolisati ruski energetski gigant. S takvim resursima, ruski partner će nesumnjivo preko noći ostvariti ključni uticaj na makroekonomskom planu u Srbiji. Buduće poslovanje nacionalne naftne kompanije presudno će uticati i na javne finansije budući da NIS u ovom trenutku obezbeđuje oko 23 odsto budžeta Srbije. Nesporno je i to da će se takva ekonomska moć preliti i u ostale sfere društvenog života, a pre svega u politiku. Pitanje je samo u kojoj meri će ruski kapital ubuduće regulisati društvene tokove u zemlji.

– Izvesno je da će dolazak Rusa na kulturološkom, sociološkom, medijskom i svakom drugom planu ostaviti dubok trag. Neminovno je da će neko, ma ko to bio, ko pod svoju kontrolu stavi resurse kojim raspolaže NIS u velikoj meri uticati na društvene tokove. Neizbežno je i to da će im neki koje će ovde zateći biti bliži, a neki dalji. U ovom trenutku, međutim, nije moguće tačno predvideti na šta će to izaći ni koliko će od toga Srbija imati koristi ili štete. Koristi će, uslovno rečeno, imati nauka i istraživači koji će dobiti novu veliku temu – smatra sociolog Bojan Panaotović.

Odmeravanje snaga

Najznačajnija ruska investicija u Srbiji bila je kupovina Beopetrola, koju i danas prate različite kontroverze. Osim tog slučaja, sve ostale najznačajnije investicije "došle" su sa Zapada – "Telenor", "US stil", "Filip Moris", banke... Ukoliko prihvatimo iznete teze o uticaju kapitala na političke i druge prilike (a ne samo privredu), onda se može zaključiti da je u srpskom društvu poslednjih godina presudan uticaj imao zapadni faktor. Da li će dolazak Rusa uspostaviti ravnotežu ili će neko ipak biti (ostati) dominantan takođe ne možemo znati unapred.

– Najbolje bi, naravno, bilo kada bi Srbija uspela da uspostavi jednu vrstu ravoteže između interesa, pa i uticaja Istoka i Zapada. Uvek je pogubno kad se igra samo na jednu kartu, ma kako ona jaka bila. Tu lekciju možemo naučiti i od Tita, ali i od drugih uspešnih državnika. U najgorem scenariju, dolazak "Gasproma" može poslužiti kao povod za sveopštu antizapadnu kampanju, što bi bilo pogubno za Srbiju – dodaje Panaotović.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak