Kadrovski ringišpil

Vreme 27.11.2008 15:53
Kadrovski ringišpil


Da li je na pomolu rekonstrukcija Vlade ili disciplinovanje malih stranaka i kakve sve to ima veze sa Ambasadom u Švajcarskoj? Kakva je sudbina Koštuničinih najbližih saradnika, a šta je Bojan Dimitrijević pročitao u horoskopu



Kada u petak u Skupštini Srbije budu potezali najjače argumente u prilog zahtevu za izglasavanje nepoverenja Vladi, predstavnici opozicije neće se ni za trenutak ponadati da bi kabinet Mirka Cvetkovića mogao dobiti "otkaz": tako, naime, kaže skupštinska matematika.

Beogradski politički kuloari, međutim, operišu jednom drugom, vanskupštinskom računicom, koja najavljuje izvesne političke promene, ali ne na inicijativu opozicije, već predsednika države Borisa Tadića i njegovih najbližih saradnika: uveliko se, naime, govori o mogućoj skoroj rekonstrukciji vlade. Formirana sa ciljem da nastavi ranije zacrtani, ali vremenom sve više napuštani put evropskih integracija, Vlada je, silom prilika, dobila sasvim drugačiji zadatak – da se izbori sa zahuktalom svetskom ekonomskom krizom. A u tome se, opterećena različitim interesima koalicionih partnera, prema nekim tumačenjima, ne snalazi baš najbolje, pa bi joj dobro došlo dodatno poslaničko pojačanje.

Zagovornici teze o mogućoj rekonstrukciji Vlade, međutim, nisu baš spremni da ponude ubedljive informacije o tome koje bi stranke, eventualno, mogle da uđu u Vladu. Glavni kandidati, bar prema čaršijskim spekulacijama – liberali i naprednjaci, za sada javno odbijaju takvu mogućnost, osim u teško zamislivom slučaju u kome bi naprednjaci, prema rečima Tomislava Nikolića, pružili podršku Vladi DS-a (naprednjački uslov je da Vlada na krizu odgovori ekonomskim i političkim vezivanjem za Rusku Federaciju). Nema, takođe, ni ozbiljnih indicija o tome koje bi stranke, eventualno, mogle da iz aktuelne vlade izađu – "osumnjičeni" Partija ujedinjenih penzionera (PUPS) i G17 plus tvrde da nema ni govora o takvom raspletu. Izvori koji najavljuju rekonstrukciju vlade, s druge strane, dobro su opskrbljeni pričama o njenom unutrašnjem nedovoljno usaglašenom funkcionisanju, o slabom autoritetu pojedinih njenih članova, o odbijanju nekih drugih članova da prisustvuju sastancima koje saziva premijer...

ČEKA LI VLADA SMENU PREMIJERA: Mirko Cvetković;...

ZASTRAŠIVANJE: Iako priča o rekonstrukciji Vlade ponekad liči na namerno zastrašivanje malih stranaka članica, u cilju suzbijanja njihovih apetita, u političkoj čaršiji istrajava licitiranje imena nekih ličnosti koje bi, navodno, mogle da zamene Cvetkovića na funkciji premijera. Jedno od tri najčešće pominjana imena navodnih kandidata za novog predsednika Vlade posebno ističu izvori koji obično važe kao prilično dobro obavešteni – reč je o Vuku Jeremiću, ministru inostranih poslova. Priča o navodnoj Jeremićevoj promeni radnog mesta lako se prihvata jer je, sudeći prema nezvaničnim informacijama kojima su mediji bili zasuti u vreme formiranja Vlade početkom jula ove godine, upravo on bio prvi izbor Borisa Tadića za mandatara Vlade, od koga je predsednik Srbije odustao zbog nedovoljne podrške Demokratske stranke toj ideji. Jeremić je, tvrde ti izvori, upravo jedan od ministara koji nisu baš voljni da dolaze na sastanke koje zakazuje premijer Cvetković.

...Vuk Jeremić i Boris Tadić

Naizgled paradoksalno, ali nekako istovremeno sa prvim medijskim pominjanjem mogućnosti da Jeremić postane premijer u "prvoj rekonstrukciji Vlade" ("Peščanik", Radio B92, petak 21. novembar) u medijima se pojavila i priča o nezadovoljstvu zapadnih zemalja njegovim ministarskim nastupom (pozivajući se na neimenovane izvore, nekoliko glasila je prenelo da zapadne diplomate zameraju Jeremiću na "nekorektnim izjavama, štetnim po Srbiju", i sve u tom stilu).

Jedna, krajnje pojednostavljena škola mišljenja kaže da je Jeremićev uspon na mesto premijera gotovo nemoguć nakon obelodanjivanja informacija o njegovom lošem ugledu kod zapadnih diplomata. Druga škola mišljenja, međutim, lošu "recenziju" Jeremićevih diplomatskih nastupa upravo doživljava kao potvrdu teze da njegova premijerska ambicija nikada nije bila potisnuta u drugi plan: prema toj teoriji, naime, Tadićev omiljeni đak se malo zaneo, pa je, obuzet ambicijom da postane predsednik Vlade, retoriku prijatnu ušima domaće javnosti primenio tamo gde joj baš i nije mesto – na diplomatskim sastancima. S obzirom na legendarni srpski inat i nezadovoljstvo građana zbog stalnih evropskih uslovljavanja i nespremnosti da se, i posle hapšenja Radovana Karadžića, otkoči proces evropske integracije Srbije, medijski napisi o Jeremićevoj neomiljenosti kod zapadnih kolega ne moraju nužno biti nepremostiva prepreka u ostvarivanju plana o njegovom ustoličavanju na funkciju premijera. Naravno, pod uslovom da u realnosti zaista postoje argumenti koji podržavaju priče "obaveštenih izvora" o postojanju takvog plana.

IZBORI: Kakva god da bude politička sudbina u javnosti slabo vidljivog premijera Mirka Cvetkovića, njegova potencijalna smena nije jedina politička promena koja bi se u Srbiji mogla desiti. Prema još jednoj teoriji koja ima solidan broj manje-više obaveštenih zagovornika, Srbiju bi sledeće godine mogli zadesiti vanredni parlamentarni izbori. Navodno je, nakon raspada najvećeg konkurenta – Srpske radikalne stranke, ali i "puzajućeg" raspada narodnjaka, vladajućoj Demokratskoj stranci u interesu da svoju dominantnu poziciju dodatno učvrsti (a možda se i oslobodi pojedinih malih, ali skupih, političkih partnera). U slučaju da se desi napredak u procesu priključenja Evropskoj uniji (status kandidata, koji nije tako neizgledan kao stavljanje na Belu šengensku listu), prema toj školi mišljenja, proevropski blok i te kako bi imao interes da izađe na prevremene izbore i dodatno osnaži svoju političku poziciju.

Bez obzira na to kome veruju – izvorima koji ukazuju na takav plan vrha DS-a, ili zvaničnim demantijima navoda o mogućim prevremenim izborima, iskusni političari znaju da valja na vreme pripremiti odgovor na potencijalne izazove budućnosti, bila ona neposredna, ili nešto dalja. Zato je, u različitim delovima političkog spektra, moguće uočiti kadrovsko prestrojavanje, koje ponekad ozbiljno prkosi proklamovanim političkim principima, ali i elementarnim logičkim pravilima.

Najviše reakcija u javnosti proizvela je odluka Vlade da na mesto ambasadora u Švajcarskoj postavi jednog kandidata opozicije – Milana St. Protića, zamenika predsednika Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS) i nekadašnjeg ambasadora u SAD (koji se, prema nekim svedočenjima, na toj funkciji nije preterano proslavio). Protićev stranački šef Vladan Batić imenovanje naslednika Dragana Maršićanina u Ambasadi Srbije u Bernu objasnio je postojanjem dogovora između DS-a i DHSS-a.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak