Mali prosjaci rade za velike gazde

Građanski list 27.11.2008 14:29
Mali prosjaci rade za velike gazde


Velik broj dece romske nacionalnosti bukvalno saleće vozače u automobilima, lupa im na prozore, a usput se i međusobno tuče kako bi dobili koji dinar ...



 Često se mogu videti i ispred novosadskih crkava, posebno nedeljom i svetkovnim danima, a redovni su ispred podzemnog prolaza i ulaznih vrata banaka. U vreme sajmova, brojni posetioci nikako ne mogu zaobići čitave porodice koje tih dana "ordiniraju" na potezu od Novosadskog sajma do bolnice.

Puno je i mladih Romkinja koje i na +40 C i na –10 C, po kiši, snegu, ledu, sede na kartonima, čekajući da im neko udeli dinar. Gotovo sve one neizostavno u rukama drže i malu decu, čak i odojčad. Često se mogu videti na novosadskim grobljima, posebno kada su Zadušnice. Tada čekaju da se građani raziđu kako bi uzele hranu koju su doneli. Ekipa GL nije mogla a da ne primeti kako ta deca, iako mokra, loše obučena, musava, a reklo bi se i gladna, gotovo nikada ne plaču!

U Centru za socijalni rad kažu da su upoznati s tim problemom, te da im policija maltene svakodnevno dovodi decu uhvaćenu u prošnji. Nikad se ne zna koliko će dece stići, a svi oni smeštaju se u Sigurnu kuću pri novosadskom Centru za socijalni rad.

Kada se deca dovedu u Centar, smeštaju se u prihvatnu stanicu Sigurne kuće kako bi socijalni radnici saznali iz kog su mesta, ako nisu Novosađani, kad su došla u grad i ko su im roditelji. Kada se ta procedura završi, uspostavlja se kontakt s njihovim centrima kako bi bila vraćena u svoj grad, odnosno centar, ističe direktor Centra za socijalni rad Gojko Vujnović.

Od njega saznajemo da ima i puno Romkinja koje prose sa svojom decom, a najčešće su to mališani uzrasta od pet do deset godina.

Deca iz Novog Sada koja prose na tim mestima mahom su iz novosadskih naselja Veliki rit, Bangladeš, ali ih ima dosta i iz centra grada. Kada policija dovede decu u Centar, protiv roditelja se podnose krivične prijave zbog nebrige. Dešava se da roditeljima, uglavnom romske nacionalnosti, trajno oduzmu pravo na brigu o deci, jer su posle više opomena njihovi mališani ponovo uhvaćeni u prošnji.

Vujnović ističe da institucija, kao i policija, uvek urade svoj deo posla. Bez obzira na to što imaju dobru uzajamnu saradnju, problem je velik i ne može da se reši odjednom.

– Prosjaka je sve više. To je izuzetno unosan posao za ljude koji podmeću decu da prose – naveo je naš sagovornik.

Javna je tajna da mali prosjaci rade za velike gazde, koje ih "nagrađuju" sićom, a za sebe zadržavaju veći deo. Da li je tim "poslodavcima" teško ući u trag ili nema dovoljno volje da se oni otkriju i krivično gone, pitanje je za policiju i sudske organe.

Zakonom o brizi o deci izriču se oštre mere za zanemarivanje roditeljskih dužnosti, u šta se, naravno, ubraja i podsticanje ili primoravanje dece na prošnju. Centar za socijalni rad svakom roditelju postavi određene uslove koje treba da ispoštuje kako bi mu dete bilo vraćeno, a ako se o ove uslove ponovo ogluši, pristupa se sudskom postupku koji može rezultirati trajnim lišavanjem roditeljskih prava.

Deca ulice

U Centru za socijalni rad postoji i pilot projekat "Deca ulice", namenjen deci koja se izdržavaju od prošnje i krađa, koja su asocijalna, skitaju, ne žive s roditeljima ili roditelji izazivaju njihovo problematično ponašanje. Tu su i decu koja ne pohađaju školu i nemaju socijalnu zaštitu. U okviru projekta predviđeno je da socijalni radnici obiđu ulice i uspostave kontakt s decom koja prose. Plan je da se na terenu sazna kako se dete zove, ko su mu roditelji, gde živi, ide li u školu...

– Cilj ovog projekta je da se identifikuju deca zatečena u prosjačenju i skitnji i da im se pomogne da se što pre uključe u obrazovni sistem. Tako će biti započeto rešavanje problema Roma, koji su mahom neobrazovani i nezaposleni, neretko skloni prosjačenju, skitnji i delinkvenciji – kaže Vujnović.

Novina u pristupu tom problemu je da će prvi kontakt s "decom s ulice" ostvarivati socijalni radnici, a ne organi reda, što bi trebalo da ulije poverenje i olakša saradnju. Deca koja su zbrinuta u Sigurnoj kući okupana su i sita, pružena im je neophodna zdravstvena pomoć i s njima rade vaspitači i volonteri.

 


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak