Topla tačka smrzavanja

Politika 27.11.2008 13:19
Tonči Staničić, ambasador Hrvatske u Beogradu

Tonči Staničić, ambasador Hrvatske u Beogradu


Razmena kulturnih sadržaja između Srbije i Hrvatske ocenjuje se i kao bolja nego ikada, i kao arktička klima



Da li će se ponovno zaoštravanje srpsko–hrvatskih odnosa odraziti i na kulturnu razmenu između Srbije i Hrvatske. U kojoj meri su hrvatski umetnici zastupljeni na našoj umetničkoj sceni, a koliko na ondašnjoj kulturnoj mapi ima naših gostovanja. Najzad, ima li kultura granice, jer iznova slušamo kako su univerzalne vrednosti te koje, pre diplomatije, uspostavljaju veze i grade „mostove”.

Komentarišući ova pitanja, ambasador Hrvatske u Beogradu Tonči Staničić ocenio je, u izjavi Tanjugu,daće se kulturna saradnja između Srbije i Hrvatske razviti bolje kada obe države budu spremne da podupru takozvane kapitalne kulturne projekte.

– Kultura je uvek nalazila svoj put, čak i u vremenima koja su bila zaista teška, jer ova današnja ne smatram teškim. Trenutni zastoj ili stagnacija u razvoju bilateralnih odnosa nije toliko duboka kao što to možda izgleda na prvi pogled. Ja verujem da je ona motivisana u velikoj meri unutrašnjopolitičkim razlozima i da nije toliko duboka. Puno razloga to pokazuje, a najviše kulturna saradnja koja se razvija bolje nego ikada. Možemo zaista dugo nabrajati sva područja kulturne saradnje, što na planu pozorišta, što na području filma, što likovne umetnosti gde se ona zaista jako dobro razvija – ocenio je ambasador Hrvatske.

Tonči Staničić smatra simptomatičnom, u pozitivnom smislu, činjenicu da su se gotovo istovremeno pojavila dva izvrsna filma u Hrvatskoj i Srbiji koji su rezultat hrvatsko–srpske koprodukcije. Reč je o ostvarenjima „Nije kraj” Vinka Brešana i „Turneja” Gorana Markovića. U njima učestvuju i srpski i hrvatski umetnici,aoba govore o ratu i devedesetim godinama prošlog veka na jedan sasvim drugačiji način, rekao je Staničić.

– To pokazuje da su Hrvati i Srbi napokon spremni da gledaju na noviju istoriju na drugi način. To je ono što jako dobro oslikava naše odnose, i u velikoj meri daje optimizam da će oni krenuti nabolje –smatra ambasador Hrvatske.

Podsetimo da su početkom novembra u Beogradu gostovali teatri „Gavela” i „Kerempuh”, a već je najavljeno i učešće „Tvornice lutaka” na predstojećem Festivalu pozorišnih predstava za decu, a potom i Zagrebačkog kazališta mladih kome će to biti treće gostovanje na sceni JDP od 2006. godine.

Komentarišući za „Politiku” ovu temu, hrvatski novinar i pisac Boris Dežulović kaže da je duboko uveren „da atmosfera na najnižoj točki u termometru hrvatsko–srpskih odnosa od Oluje do danas, koja je opasno blizu tačke smrzavanja, neće promeniti ništa u kulturnoj saradnji ove dve države”.

– Ne zbog toga što bi kultura bila nezavisna od politike, već zato što je arktička klima u odnosima Hrvatske i Srbije, ta tačka smrzavanja, zapravo prirodno stanište njihove kulturne saradnje. Što su to dve države uradile, koje su to mostove saradnje njihove kulture izgradile da bismo sada strepili može li armatura podneti ekstremno niske temperature – pita se Boris Dežulović i nastavlja:

– Nažalost, poglavice naših plemena, suprotno opštem uverenju, upravo savršeno dobro znaju koliko je kultura važna za međusobno prepoznavanje i razumevanje. Zbog toga, a ne zbog nebrige i palanačke ignorancije, Hrvatska i Srbija, njihove državne i paradržavne službe, svih ovih godina, uključujući i rat (naročito rat) uzorno su sarađivale na svim planovima – od trgovine i šverca do saradnje u likvidiranju svedoka, novinara i premijera – razmenjivala su se tu svakojaka dobra i zla, nafta, droga, oružje, konjički trofeji, živi ljudi i leševi, policijske poternice i diplomatske note, sve dakle osim te opasne, subverzivne, strašne kulture – kaže Dežulović i konstatuje da se ništa, dakle, neće promeniti.

Kakva je do sada bila saradnja na polju izdavaštva?

– Neposredno pred ovaj diplomatski rat, hrvatska Zajednica izdavača svoju skandaloznu odluku da na beogradski Sajam knjiga ne pošalje i hrvatske pisce službeno je objasnila još skandaloznijim obrazloženjem kako „u Srbiji ne postoji interes za savremenu hrvatsku prozu”. Nisu, kako vidimo, birokrate iz kulturnih sinekura čekale srpsku kontratužbu u Hagu. Na drugoj obali Dunava, kako znamo, stvari su još gore, za savremenu srpsku prozu ne postoji interes ni u Srbiji, pa što bi u Hrvatskoj – kaže Boris Dežulović i na kraju zaključuje:

– Ne radi se, dakle, o tome da dve države lamentiraju nad takvim stanjem: njima takvo stanje savršeno odgovara. Zato će od zahlađenja u hrvatsko–srpskim odnosima štete pretrpeti svi – od hrvatskih Srba do srpskih trgovaca – svi osim pisaca, umetnika i ostalih diverzanata iz ilegale. Kulturna saradnja i dalje će se svoditi na imbecilne hrvatske serije na srpskim televizijama, i kretenski srpski turbo-folk u hrvatskim diskotekama. Umesto mostova, imaćemo mračne, vlažne, hladne i smrdljive tunele. Pacovi više vole tunele

Jovan Ćirilov: Kultura kao most

Kultura je, naročito pozorišta, bila prvakoja je posle dramatičnih događaja pokrenula komunikaciju između Srbije i Hrvatske. Mi, kulturni poslenici nastavićemo saradnju i biti i ostati most i spona između njih, i negovati komunikaciju sa kolegama.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak