Mađarska, Bugarska i Rumunija: Trojka na mukama

Večernje novosti 27.11.2008 03:28
Prizor sa ulice glavnog grada Bugarske

Prizor sa ulice glavnog grada Bugarske


Svetska ekonomska kriza na dramatičan način prelama se kod naših severoistočnih suseda Mađarske, Bugarske i Rumunije, članca Evropske unije, koje u još sasvim neokončanom procesu tranzicije dodatno opterećuje breme finansijskih nevolja.



Američki institut "Stratfor" i vodeći ekonomski eksperti ocenjuju da su ove tri novoprimljene zemlje EU - "žrtve prekomerne potrošnje i uvoza, uzimanja kredita za robu široke potrošnje i nekretnina".
Na žestokom udaru našla se najpre Mađarska, za koju je pitanje da li će joj i "transfuzija" od 25 milijardi evra pomoći međunarodnih finansijskih institucija pomoći da se izbori sa dugovanjima. Samo građani su po raznim kreditima dužni čak 66 odsto bruto društvenog proizvoda.
Sofija je od srede u teškom šoku, jer je, vać pogođena svetskom krizom, dobila poruku Evropske komisije da definitivno gubi 220 miliona evra iz razvojnih fondova zbog neuspešnog rata protiv korupcije. Bugarska vlada je na mukama - firmama koje su već zaključile ugovore sa stranim
partnerima moraće iz budžeta da nadoknadi gubitke, ali i poljoprivrednicima koji još traže nadoknadu gubitaka zbog zaustavljanja dotoka novca iz EU.
Neumitno sledi rebalans budžeta, a država ne zna odakle na "namakne" tolika sredstva. Opozicija je u sredu zatražila prevremena izbore, iako ni ona nema odgovore na navalu na državnu kasu.
Oli Ren, evropski komesar za proširenje Unije, nazvao je ovu odluku "nezgodnom", izrazivši žaljenje jer je, kako je rekao Bi-Bi-Siju, Bugarska primer za uspešan ekonomski razvoj. Ren je precizirao da je "EU ljuta na Bugarsku jer se u zemlji godinama sprovodi više od 80 istraga zbog korupcije i ucena i oko 100 zbog ubistava u mafijaškom maniru i - nijedan slučaj nije završen kažnjavanjem".
Rumunija je, procenjuju stručnjaci, samo malo u nešto povoljnijoj situaciji od Mađarske, dok je i dalje pod "prismotrom" EU i dok joj nad glavom, iz sličnih razloga kao Bugarskoj, visi mač pretnje da će "izvisiti" za fondove Unije. Budžetski deficit Rumunije iznosi samo oko 2,5 odsto od godišnjeg bruto društvenog proizvoda (BDP), spoljnotrgovinski deficit je oko 14 odsto BDP, a spoljna zaduženja oko 19 odsto BDP. Međutim, problem Rumunije je što je sada celokupna privredna aktivnost zemlje bazirana na industrijskoj proizvodnji (za razliku od ranijeg oslanjanja i na poljoprivredu) - na proizvodnji automobila i cementa. Centralna banka Rumunije preduzima mere za sprečavanje "bekstva" kapitala iz zemlje.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak