I stranci mogu da kupe Zvezdu i Partizan

Politika 27.11.2008 01:46
I stranci mogu da kupe Zvezdu i Partizan


Prilikom izrade Nacrta zakona o sportu, ideja je bila da se „brend” vrednuje na osnovu tradicije, sportskih uspeha u poslednjih 20 takmičarskih sezona, broja reprezentativaca, vrednosti sportista sa kojima u trenutku procene klub ima ugovor



Ako Ministarstvo omladine i sporta održi obećanje i ako delegati Narodne skupštine usvoje Predlog zakona o sportu, 2009. godina bi mogla biti godina početka privatizacije u srpskom sportu.

Ministar omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković je obećala da će Predlog novog zakona o sportu biti završen do 31. januara 2009. i tada bi, posle javne rasprave, trebalo da se nađe pred članovima vlade, baš kao i prošlogodišnji Predlog zakona o sportu koji je pripremilo isto ministarstvo, ili kao Predlog koji je pre dve godine pripremilo tadašnje Ministarstvo prosvete i sporta.

Oba puta predlozi su dobili saglasnost svih nadležnih ministarstava i kao predlog vlade upućeni Skupštini, ali nikada nisu stigli na dnevni red, jer su pre toga vlade padale i raspisivani novi izbori.

Dakle, Ministarstvo omladine i sporta imalo je gotov Predlog zakona o sportu još krajem prošle godine, sastav Ministarstva, uprkos nekim kadrovskim promenama, nije suštinski promenjen, pa ipak se pristupilo izradi novog zakona. Razlog za to nije saopšten, ali nije teško pogoditi da je glavni razlog promena odnos prema privatizaciji u sportu. U prošlom Predlogu zakona nije bilo poglavlja o privatizaciji, kojim se bavio predlog ministarstva Slobodana Vuksanovića. Snežana Samardžić-Marković je to objasnila potrebom da se što pre donese zakon koji će regulisati druge, važne i hitne segmente sporta u Srbiji, a da će se privatizacijom u sportu baviti Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj i Agencija za privatizaciju i da će ona biti izvršena na osnovu postojećih zakona i modela ili, možda, novih.

Novi zakon poznavaće dve vrste sportskih organizacija – sportska udruženja i sportska privredna društva. Sportska udruženja su ekvivalent sadašnjih udruženja građana, a sportska privredna društva biće otvorena akcionarska društva kojima je osnovna delatnost sportska aktivnost i učešće u takmičenjima.

Čin privatizacije podrazumeva prelazak sportskih udruženja u otvorena akcionarska društva, koja moraju da obavljaju sportsku aktivnost udruženja čijom je privatizacijom nastalo.

Finalni tekst Zakona doneće precizna pravila za prelazak sportskih udruženja u otvorena akcionarska društva, kao što je potrebna većina glasova članova Skupštine sportskog udruženja za prelazak u sportsko privredno društvo (najverovatnije dvotrećinska većina ukupnog broja članova Skupštine), ali sudbina i budućnost svakog kluba zavisiće, pre svega, od procene vrednosti svakog od njih.

Javna je tajna da svi klubovi, svakako ne u prvom talasu privatizacije, neće moći da računaju na promenu „forme” i izlazak na berzu, a da će u centru pažnje biti privatizacija fudbalskih klubova Crvene zvezde i Partizana, svakako ne zbog sportskih rezultata koje ovi klubovi postižu poslednjih godina, već zbog imovine čija je vrednost u predvečerje privatizacije počela da se naduvava do gotovo nezamislivih granica. Nedavno su se pojavile procene da Crvena zvezda vredi čak pola milijarde evra, što znači da vredi više od NIS-a. Teško.

Zbog toga će postupak utvrđivanja vrednosti ukupnog kapitala svakog sportskog udruženja, da bi se on iskazao u akcijama i da bi otpočeo proces privatizacije, biti veoma osetljiv. Procenu bi trebalo da obavljaju ovlašćeni procenjivači (revizorske kuće) i to isključivo oni koje ovlasti Ministarstvo omladine i sporta, a za njenu verifikaciju biće nadležno Ministarstvo privrede uz saglasnost Ministarstva finansija.

Sve to trebalo bi da omogući, ne samo pravičnu privatizaciju, već i zaštitu državne imovine.

Tako bi se društveni kapital, ako postoji u sportskom udruženju, iskazivao u akcijama nad kojima bi pravo vlasništva stekla država.

Ako sportska udruženja koriste sportske objekte ili druge nepokretnosti u državnoj svojini, dobiće pravo korišćenja na 99 godina i ono bi se procenjivalo i uključivalo u ukupni procenjeni kapital sportskog udruženja, a država bi za ovaj iznos dobila pravo vlasništva nad akcijama sportskog akcionarskog društva koje se osniva.

Posebno osetljivo biće utvrđivanje nematerijalne vrednosti klubova koji idu u privatizaciju. Prilikom pripreme Zakona ideja je bila da se „sportski brend” vrednuje na osnovu tradicije, sportskih uspeha u poslednjih 20 takmičarskih sezona, broja reprezentativaca, vrednosti sportista sa kojima u trenutku procene klub ima ugovor, baze, odnosno broja sportista u mlađim pogonima, ranga takmičenja...

Kriterijume za utvrđivanje nematerijalne vrednosti sportskih udruženja posebnim aktom utvrdiće ministarstva finansija, privrede i sporta.

Zakon će pored privatizacije, odnosno prelaska sportskih udruženja u sportska privredna društva, omogućiti i izvorno osnivanje sportskih privrednih društava, a u oba slučaja vlasnici ili akcionari mogu da budu i državljani Srbije i stranci.

Kao i u Predlogu zakona od pre dve godine, sportsko privredno društvo mora najmanje 80 odsto dobiti da reinvestira u delatnost sportskog privrednog društva da bi se zaštitila osnovna delatnost, odnosno učešće u sportskom takmičenju.

Zakonom bi se sprečilo i da neko bude vlasnik ili da ima akcije u više od jednog sportskog privrednog društva u istom rangu takmičenja, da bi se zaštitila regularnost sportskih takmičenja.

Većina klubova, a svakako oni koji nemaju predstavnike u Radnoj grupi koja priprema zakon o sportu, moraće da sačekaju dva meseca da vide da li će sva ova opredeljenja opstati i u javnoj raspravi, ali sigurno je da je društvenoj svojini u sportu odzvonilo i da će se budući vlasnici klubova, odnosno akcionari, sigurno odnositi odgovornije prema svojoj imovini, a to bi u krajnjem ishodu trebalo da doprinese i povoljnijim uslovima za stvaranje boljih sportskih rezultata.

Živko Baljkas

---------------------------------------------------------

Kako privatizovati dugove

Mnogi naši klubovi imaju velike dugove i u javnosti se spekuliše da im moćni finansijeri pozajmljuju novac da bi ih, kada počne privatizacija, na osnovu potraživanja, jednostavno preuzeli i bez berzanske utakmice.

Zasad, koliko je poznato, Radna grupa nije razmatrala mogućnost konverzije dugova u akcijski kapital, ali većina stručnjaka smatra da bi time privatizacija bila sasvim obesmišljena.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak