Ukradi siromašnima da bi dao bogatima

DW 26.11.2008 17:15
Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:  Pomoć siromašnima ne sme stati

Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Pomoć siromašnima ne sme stati


Svetska finansijska kriza ne pogađa samo najrazvijenije zemlje sveta, već daleko više zemlje u razvoju. U vreme kada se stotine milijardi ulažu u spasavanje banaka ne sme se zaboraviti i na pomoć siromašnima.



Imajući u vidu stotine milijardi dolara namenjenih spasavanju posrnulih banaka u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj i drugim razvijenim zemljama, trenutak je da se svetska zajednica podseti i na druge važne zadatke, kaže nemačka ministarka za razvoj Hajdemari Vičorek Cojl.

 

„Svakoj vladi koja je izdvojila milijarde za spasavanje banaka mora se reći: ako ima novca za to, onda mora biti novca i za spasavanje sveta od gladi, siromaštva, nezaposlenosti i klimatskih promena.“

 

Pojedini stručnjaci smatraju da finansijska kriza posebno pogađa zemlje u razvoju. Banke su krajnje uzdržane kada je reč o kreditima, kompanije odlažu investicije, povlače novac i izbegavaju bilo šta što bi moglo predstavljati rizik.

 

Bildunterschrift: Uoči sastanka u Dohi

Odliv novca veći od pomoći koja stiže

 

U Dohi će se razgovarati o ostvarivanju milenijumskih ciljeva - borbi protiv siromaštva, obrazovanju, boljoj zdravstvenoj zaštiti - lista je dugačka, ali uvek na kraju ostaje pitanje: odakle novac za sve to?

 

O novcu će biti sporova i u Dohi, ali novac za razvoj samo je jedna od tačaka dnevnog reda, kaže Jens Martens iz evropskog biroa nevladine organizacije Global polisi forums.

 

„Uglavnom govorimo o pomoći za razvoj koja ide sa severa ka jugu - to je oko sto milijardi evra godišnje. Međutim, procenjuje se da svake godine sa juga na sever beži kapital u vrednosti između 700 i 900 milijardi dolara i on završava na bankovnim računima u poreskim oazama kao što su Lihtenštajn, Švajcarska ili Kajmanski otoci. Dakle, nisu zemlje juga preplavljene novcem, nego se novac odliva iz njih.“

 

Viljuškar za dolar, maramice za hiljadu

 

Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:  Nemačka ministarka za razvoj Hajdemari Vičorek Cojl

Martens dodaje da novac ne iznose samo korumpirane elite tih država, nego i međunarodni koncerni, jer na taj način štede na porezima i carinama.

 

„Ima mnoštvo primera kao onaj da se iz Afrike izvoze viljuškari za dolar i 66 centi po komadu, a uvoze papirne maramice za hiljadu dolara po pakovanju. Ti trikovi, a bezbroj ih je, služe kako bi kompanije iskazale dobitke, odnosno gubitke tamo gde im je to najpovoljnije. U zemljama u kojima su najniži porezi iskazuju dobitke, tamo gde moraju da plate veći porez - gubitke.“

 

Ministarka Vičorek-Cojl kaže da će se nemačka vlada posebno angažovati u sprečavanju bekstva kapitala. Što se međunarodne trgovine tiče, ne očekuje nikakve rezultate, jer su pregovori ionako blokirani u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak