Ni gorih direktora ni većih plata

Građanski list 26.11.2008 16:26
Ni gorih direktora ni većih plata


Razlika u zaradama pojedinih državnih funkcionera i "običnih" građana Srbije dospela je u žižu javnosti nakon javnih objava da je plata generalnog direktora Aerodroma "Nikola Tesla" Bojana Krišta u junu iznosila preko 880.000 dinara, a direktora u "Železnicama Srbije" oko 640.000 dinara.



 Direktor Aerodroma čiju smenu traže i vlast i opozicija – sam je potvrdio da je u junu ove godine dobio "na ruke" 880.226 dinara s bonusima koji mu, kako smatra, pripadaju na osnovu ostvarenih rezultata poslovanja u tom preduzeću. Kada se taj iznos uporedi s prosečnom platom u Srbiji isplaćenom u tom mesecu, koja iznosi 32.648 dinara, prosta računica govori da je Krišto tog meseca primio na ruke 26,9 prosečnih srpskih plata.

U tom neverovatnom odnosu ogleda se i čitava tragedija tranzicije srpskog društva. Radnik u Srbiji trebalo bi da radi dve godine i dva meseca kako bi zaradio tu platu. Razlike su još drastičnije kada se taj iznos podeli s najmanje isplaćenim zaradama radnika u tekstilnoj industriji. To je grana u kojoj su prosečna primanja oko 13.000 dinara.

Nimalo drugačija situacija nije ni sa zaradom Šarančića, koja je u oktobru na obračunskoj listi zaokružena na oko 640.000 dinara.

Ovakav astronomski skok zarade, sada već smenjenog direktora – objašnjeno je – rezultat je uračunatih razlika i stimulacije koja je Šarančiću obračunata na osnovu dobiti preduzeća – nadaleko čuvenog gubitaša.

Mediji su ovih dana konstatovali da u ovoj logici nešto ne štima i da na takav zaključak upućuje i činjenica da su plate ta dva državna službenika čak šest, odnosno četiri puta veće od plate predsednika Srbije Borisa Tadića, koja, kako je objavljeno na sajtu šefa države, iznosi 141.890 dinara. One su veće i od guvernerove plate, koja u proseku iznosi oko 5.000 evra, tj. oko 400.000 dinara.

Simboli

Krišto i Šarančić postali su samo simboli bezobzirnosti i pohlepe direktora u javnim preduzećima, koji su na ta mesta postavljeni zahvaljujući isključivo svojoj partijskoj pripadnosti, a ne stručnosti. Novopečeni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović sam je otkrio da je i njegova plata "prilično bezobrazna" i da iznosi 287.000 dinara. U Naftnoj industriji Srbije, međutim, i dalje vlada svojevrsna zavera ćutanja o platama, koja je svoje uporište dobila čak i u Odluci o poslovnoj tajni NIS-a, koju je pre više od dve godine usvojila Skupština akcionara NIS a. d. U članu 3 te odluke stoji da se poslovnom tajnom, pored ostalog, smatra i pojedinačna zarada svakog zaposlenog.

Prvi čovek EPS-a mesečno zaradi skoro 300.000 dinara, a on ima i poseban menadžerski ugovor s Vladom Srbije. Prema nezvaničnim podacima, plata direktora "Transnafte" iznosi oko 200.000, generalni direktor "JAT ervejza" prima 286.000, a iz "Puteva Srbije" saopšteno je da generalni direktor dobija platu od 174.000 dinara.

Prema podacima koje je za skupštinskom govornicom izneo potpredsednik SRS-a Dragan Todorović, plata direktora "Elektromontaže Srbije" iznosila je lane 289.000, direktora RTS-a i Tanjuga 255.000 i 132.000, "Službenog glasnika" 274.000, PTT-a 256.000, a direktora "Telekoma Srbije" 220.000 dinara. Tek nešto skromniji u zaradama, prema istom izvoru, bili su direktori nacionalnih parkova (od 53.000 do 71.000 dinara), Skloništa (110.000), Skijališta (176.000), Republičke direkcije za vode (122.000), Direkcije za robne rezerve (132.000) i Direkcije za imovinu (133.000). Direktor Agencije za privredne registre je u 2007. mesečno zarađivao 237.000 dinara, a njegov kolega u Agenciji za privatizaciju 284.000. Prema zvaničnim podacima, rekorder po zaradama u prošloj godini ipak je bio direktor Agencije za kontrolu letenja, koji je mesečno zarađivao čak 466.000 dinara.

Lekovi

Rešenje problema, ukazali su u više navrata stručnjaci, jeste početak funkcionisanja državne revizije, čiji je osnovni zadatak da kontroliše trošenje budžetskih sredstava i rad javnih preduzeća. Kao važno potencira se i to da sve praznine u obavljanju direktorske funkcije koje nisu regulisane osnivačkim aktom preduzeća i zakonom treba da se regulišu Ugovorom o radu. Takođe, i menadžerski ugovori koji se sklapaju s direktorima treba da budu transparentni i dostupni ako ne široj javnosti, onda bar zaposlenima u tom preduzeću. Na dnevnom redu bi trebalo da se nađe i izmena Zakona o javnim preduzećima, koji predviđa mogućnost da se, pored sklapanja ugovora s menadžmentom preduzeća, usvoje određeni kodeks ponašanja kojim se, takođe, mogu bliže odrediti nagrade, ali i neke druge nadoknade za zasluge u poslu i ostvarene rezultate.

Pojedine političke stranke preporučuju da se istražni organi, tj. budžetske inspekcije, ali i policije, uključe u posao kontrolisanja trošenja sredstava s kojima raspolažu javna preduzeća u Srbiji.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak