Lažne bombe uništavaju srpsko pravosuđe

Politika 26.11.2008 15:03
Lažne bombe uništavaju srpsko pravosuđe


Sećanja svedoka na pretresima o dojavama sve „bleđa”, a dokazi se polako gube



Zgradu beogradske Palate pravde juče je 62. put od početka godine „potresla” dojava o postavljenoj bombi. Kao i svih prethodnih puta – lažna. I juče je Palata evakuisana, a suđenja odložena. Trajanje postupaka se bespotrebno produžava, gube se dokazi, sećanja na predmetne događaje blede…

Siniša Važić, predsednik Okružnog suda u Beogradu, kaže:
– Suština je da sudovi, koji baštine veliki broj predmeta, nemaju uslova da normalno obavljaju svoj posao. Palata pravde i područni opštinski sudovi koji se nalaze u zgradi čine gotovo trećinu srpskog sudstva po broju predmeta u radu. O veličini i važnosti predmeta da i ne govorim. Primera radi, u prvostepenom krivičnom odeljenju Okružnog suda, sudija u proseku ima 130 predmeta u radu. Trećina tih predmeta je pritvorska. Ako znamo da sudija, recimo, tri dana u nedelji sudi, jedan proučava predmete i jedan diktira odluke, on naredno suđenje može da zakaže tek za januar. Ta činjenica je sama po sebi strašna. Još je strašnije da se zbog dojava pritvori produžavaju van svake mere. Plašim se da će se zaboraviti ili na neki način zanemariti činjenica, da od jedanaest meseci ove godine, tri, praktično nismo radili zbog lažnih dojava – objašnjava on.

Prema njegovim rečima, indikativno je da je „meta napada” najčešće zgrada Palate pravde. Činjenica je, naglašava Važić, da je ova pravosudna ustanova simbol pravosuđa i da će lažne dojave Palatu pravde dovesti na „loš glas“.
– Kao predsednik suda plašim se da će nam ovogodišnji rezultati rada biti loši. Ne možete vi u izveštaju o radu da napišete da je suđenje odloženo zbog lažne dojave. Neko će, posle godinu ili dve, uzeti izveštaj o radu i javno upitati zašto su rezultati u 2008. godini lošiji nego prethodnih godina. I onda rizikujemo da se neko seti ili ne seti, da su bile dojave koje su nas onemogućavale da radimo svoj posao – ističe Važić.

Koliki su tačno troškovi koje su uzrokovale lažne dojave, naš sagovornik, nije umeo da kaže. Napominje da u ovoj ustanovi, u tri suda i isto toliko tužilaštva, radi otprilike 2.000 ljudi. Prilikom svake dojave, oni prosečno ne rade tri sata, koliko otprilike traje evakuacija. Ukoliko se ta tri sata pomnože sa prosečnom cenom rada, može se otprilike izračunati koliko „košta” jedna dojava. U tu cenu, međutim, ne ulaze advokatski troškovi, troškovi dolaska svedoka, angažovanja policijskih ekipa.

Na pitanje koliko su pretnje zaista opasne s obzirom na činjenicu da su, do sada, sve bile lažne i da li, eventualno, služe da se sudije zastraše, Važić objašnjava:
– Imamo toliko mali uzorak otkrivenih počinilaca da nikakav zaključak ne može da se nametne. Ne može čak da se izvede ni zaključak da su razlog lažnih dojava neka suđenja. Imali smo situaciju da su u Palati pravde održavana „važna” suđenja i da dojava nije bilo. Na osnovu otkrivenih slučajeva vidi se da su ti ljudi zvali iz privatnih razloga, uglavnom da bi odložili zakazana suđenja – kaže Važić.

Ni činjenicu da su lažne dojave počele 21. februara, posle protestnog mitinga zbog jednostranog proglašenja Kosova na koju smo mu ukazali, Važić ne želi da povezujem ni sa čim. Kaže da je, ipak, sudija po definiciji i opredeljenju i da su dokazi ono na osnovu čega može da donosi zaključak.

Lažne dojave o podmetnutoj bombi, prema Važićevom mišljenju, imaju mnogo dublju poruku od one trivijalne da se odloži brakorazvodna parnica ili saslušanje kod istražnog sudije. Insistiranje na činjenici da sudije pre neki dan zbog pet dojava i dve evakuacije nisu mogle da uđu zgradu, prema mišljenju našeg sagovornika, ima neku drugu poruku.
– Ne smem da tvrdim, ali mogu da sumnjam da iza dojava stoji sistem, a ne pojedinac – mišljenja je Važić.

Samo u nekoliko slučajeva policija je pronašla predmete koji su ličili na eksplozivnu napravu. Najupečatljiviji je bio mobilni telefon oblepljen plastelinom. Važić je, kaže, potpuno siguran da mladići koji posle dojave pretražuju zgradu Palate pravde, daju sve od sebe da bi otkrili počinioce. Nažalost, kaže on, pitanje je da li je angažovan dovoljan broj ljudi i sredstava, odnosno može li više i bolje.

Za krivično delo remećenja javnog reda i mira u koje spadaju i lažne dojave zaprećena je kazna do godinu dana zatvora. Na pitanje da li je to preblago s obzirom na to kakve su posledice, predsednik Okružnog suda kaže:
– Kada je pravljen ovaj zakon, ovakve stvari nikome nisu bile na pameti. Ta dela tada nisu bila „moderna”. Kada bi se sada menjao zakon u tom delu, siguran sam da bi kazne bile strože. Jer ono što je postalo drastično i što rapidno raste mora da se spreči – kaže Siniša Važić.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak