Poljoprivreda: Paori posejali, pa šta bude

Dnevnik 26.11.2008 15:40
Poljoprivreda: Paori posejali, pa šta bude


Kad je kriza seljaci seju pšenicu, kažu knjige koje se bave sociologiom sela, a to se možda potrvdilo ove jeseni. Setva uspešna kao retko kada, cena neizvesna, viškovi i sada prepunili ambare... Dok su pred samu setvu sa svih strana stizale tvrdnje da će biti posejano i manje nego lane, jesen je sve to demantovala. Zašto i kako?



 U Srbiji je jesenas zasejano više od 600.000 hektara pšenicom pa čak i da prinosi budu relativno skromni i to 3,5 tone po hektaru, država će imati dovoljno hlebnog žita za svoje potrebe, a preteći će i za izvoz - kaže za „Dnevnik“ direktor Fonda za žito Vukosav Saković.



Istakavši da je lane pod pšenicom bilo samo oko 487.000 hektara, Savković je naglašava da ćemo je ove godine imati 110.000 hektara više. Jedini problem u toku ove setve je bila smanjena upotreba mineralnih đubriva pa se, s obzirom na to, ne mogu očekivati rekordni prinosi, ali oni neće biti manji od petogodišnjeg proseka od 3,5 tone po hektaru.

Sa tolikim prosečnim prinosima Srbija će, što se bilansa tiče, imati mirnu godinu, istakao je Saković.
Za ishranu stanovništva Srbija godišnje troši 1,3 miliona tona pšenice, za stoku od 50.000 do 200.000 tona, za semensku pšenicu 200.000 tona, a oko 50.000 tona bude rastureno u toku žetve i skladištenja.

Ono što je obeležilo jesen je i činjenbica da je najveći deo setve obavljena u optimalnim rokovima.
- S obzirom da je u Vojvodini skoro 75 posto žita zasejano u optimalnom roku, potencijal rodnosti je odličan, a ako bude i padavina ove zime možemo se nadati solidnom rodu - kaže prof. dr Miroslav Malešević s novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dodavši da se praktično ne pamti ovako poštovanje rokova setve.

Zakon o javnim skladištima

Ako zakon o javnim skladištima dobije zeleno svetlo u parlamentu, Srbija će dobiti efikasno oružje za borbu protiv monopola, a seljaci će konačno odahnuti od trgovaca, organizatora proizvodnje, prerađivača i drugih ucenjivača koji su na njivoj muci dobro zarađivali.
Najvažnije što ovaj zakon paorima donosi je mogućnost da trguju svojom robom onako kako i kada žele, a da im nad glavom ne stoje maheri koji vrebaju priliku da kupe paorski trud i znoj zabadava. Na ovaj način sprečiće se velike razlike u cenama otkupa poljoprivrednih proizvoda tokom godine, pa se, recimo, više ne bi trebalo dešavati da seljaci u žetvi daju pšenicu budzašto, iako znaju da će ona posle mnogo više vredeti. Osim toga, paori će lakše dobijati kredite, a na duže staze, ovaj će dokument dobro doneti i građanima jer bi nakon pravednije igre na njivama i cene u radnjama bile niže. Donošenje ovog, kao i zakona o robnim rezervama i robnim berzama, preduslov je i za valjano funkcionisanje Robnih rezervi, a i banke bi trebalo da budu otvorenije za paore. Naravno, sve to se neće dogoditi odmah po stupanju zakona na snagu ali je to prvi korak u regulisanju tih, za poljoprivrednike izuzetno važnih pitanja.

- Do sada izuzetnim uspehom smatrali ako se i 40 odsto žita poseje do kraja oktobra- rekao je Malešević.
Nakon svega postavlja se pitanje šta je to paore navelo da seju hlebno žito kada se zna da je ovogodišea cena bila izuzetno destimulativna.Paori su se proletos nadali da će pšenica nakon žetve vredeti najmanje 18 dinara kilogrma međutim srećno su prošli svi oni koji su dobili i 15 dinara. Takođe, setva je ove jeseni bila skoro duplo skušlja nego lanjska,a ipak je posejano 110.000 hektara više.

Iako je ova setva najskuplja do sada paori tvrde da su se za pšenicu opredelili zbog mizerne cene kukuruza i zato što uljare još nisu svim proizvođačima isplatile suncokret, a slični problemi su i s drugim paorskim proizvodima.
- Paori su ove jeseni pšenicom posejati sigurno više nego prošle godine i to ne zbog toga što vode računa o ekonomskoj računici već što moraju da rade i što je rizik s pšenicom najmanji - kaže za „Dnevnik“ paor iz Novog Žednika Miroslav Ivković. - Pori moraju da seju, jer od toga žive i ostaje da se mole bogu da cena pšenice neće dodirnuti dno kao u slučaju kukuruza.

O ceni pšenice malo ko želi nešto da kaže, ali su procene da se stabilizovala na nešto iznad 13 po kilogramu. Kako će biti sledeće godine teško je reći, ali je izvesno da ćemo viškova imati. Samo ostaje da se nadamo da se u njima ne udave paore.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak