Vranje : Kad se lokomotiva prehladila

Danas 26.11.2008 12:53
Vranje : Kad se lokomotiva prehladila


Da li pamtite kada ste se poslednji put vozili od Vranja do Beograda, ili obratno, vozom? Teško, a i oni koji se sećaju to sada smatraju lepom uspomenom. A, ranije bila je to prednost, pogotovu dok je saobraćao poslovni voz „Bora Stanković“ od Beograda do Skoplja.



Ako me sećanje služi, mislim da sam kao klinac prvo seo u železnički vagon tog voza, a tek posle u autobus, na putu ka Beogradu. Kasnije, u studentskim danima, koristili smo uglavnom voz koji je išao od Preševa ka Beogradu, i uz to imao i vagon restoran u kome se točilo skopsko, prodavale bočice vina od dva deci i tada za nas atraktivni čokanji Badelovog konjaka. Sociolog dr Nebojša Popov, kada bi dolazio na jug uvek bi to činio vozom.

- Da se podsetim naših istorijskih mesta i da odem do Ristovca, prve granice Srbije nakon Berlinskog kongresa - govorio bi mi Popov.

Prvi voz „Prve kraljevske železnice“ u Vranje je stigao 9. marta 1886. tačno u podne, a za tu priliku ondašnji predsednik opštine A. Džuverovićposlao je pismo pozivnicu viđenim Vranjancima da prisustvuju svečanosti na železničkoj stanici. O dolasku prvog voza u Vranju komšije Leskovčani spočitali su ovdašnjim stanovnicima da su „gvozdenog konja“ prekrivali ćilimima kako se ne bi prehladio, jer je od „navodnog silnog umora ispuštao velike oblake pare“. Priznajući za ćilime, Vranjanci nisu ostali dužni Leskovčanima. Ostalo je zabeleženo da su Leskovčani prvi voz dočekali na stanici iznoseći razne đakonije, između ostalog i vrući kačamak. Kad je nakon zadržavanja u stanici lokomotiva krenula ispuštajući paru, građani su komentarisali: „Za koje duvaš, kačam se oladija ...“.

Konvencija koja je 8. jula 1878. potpisana između Srbije i Austrougarske odnosila se na železnički, trgovinski i đerdapski projekat. Srbija je bila obavezna da za tri godine sagradi prugu, ali za to nije bilo sredstava, pa su zaključena tri sukcesivna zajma sa Generalnom unijom i Narodnim kontoarom za eksport, pod uslovom da im za pozajmljeni novac ustupi eksploataciju železničkog koridora na četvrt veka.

Na Berlinskom kongresu Milanu Obrenoviću je u zadatak stavljeno da izgradi prugu najpre od Beograda do Niša, a potom i do Ristovca, tadašnje granice Srbije uspostavljene na Kongresu.

Železnica je doprinela bržem razvoju celog juga Srbije, a pogotovu Leskovca, Vladičinog Hana, Vranjske Banje, Vranja... Zanimljiv je i podatak da su za izgradnju železničkog koridora od Vranjske Banje do Vranja na kraju 19. i početkom 20. veka postojala dva projekta. Jedan po kome je pruga trebalo da prođe kroz samo Vranje, a drugi koji je i usvojen to je da pruga prođe periferijom, pa se Železnička stanica Vranje od centra sada nalazi na udaljenosti od oko dva i po kilometra. Vranje se našlo na koridoru „gvozdenog puta od Beograda do Carigrada“, o čemu će zapis ostati i u čuvenom romanu Agate Kristi „Ubistvo u orijent ekspresu“.

Možda ovaj zapis oslonjen na požutele stranice istorije ima i neku sličnost sa onim što se u Srbiji sada namerava raditi sa železnicom. Priča o ćilimima i kačamaku, ostaje kao simbolično podsećanje i metafora za jedno vreme koje nije nimalo slično današnjem, osim ideje da železnica u Srbiji ponovo bude zanimljiva i korisna kao nekada.

Stvarno, kada ste se poslednji put vozili vozom od Beograda ka Vranju i obratno ?

 


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak