U mozgu identifikovan centar za mržnju

Blic 26.11.2008 13:37
U mozgu identifikovan centar za mržnju


Poslovica kaže da "između ljubavi i mržnje postoji jedva vidljiva linija, a najnovija skeniranja takozvanog "kruga mržnje" u mozgu potvrdila su sličnost između ove dve snažne emocije.



Međutim, istraživači su precizno identifikovali neurološku oblast u mozgu koja se aktivira pri osećaju mržnje.

I dok su, kako se veruje, zaljubljeni partneri manje racionalni, najnovija skeniranja pokazuju da je mržnja hladna i izuzetno proračunata.
Neurolog Semir Zeki sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koji je već napravio "mapu" nervnog područja koje je angažovano u romantičnim i materinskim osećanjima, u saradnji sa kolegom Džonom Romajom, odabrao je 17 osoba koje su iskazivale snažnu mržnju prema drugoj osobi - najčešće prema bivšoj ljubavi ili kolegi s posla.
Osobe su popunjavale upitnik koji treba da pokaže nivo mržnje, a za taj eksperiment one su istraživačima obezbedili fotografije svojih neprijatelja, ali i fotografije tri manje provokativne osobe.
Svaka od anketiranih osoba 16 sekundi je posmatrala odabrane fotografije a skener je snimao aktivnosti u njihovom mozgu. Upoređujući njihovo reagovanje dok su gledali fotografiju osobe koju mrze sa fotografijom neutralne osobe, istraživači su precizno identifikovali neurološko područje u mozgu koje aktiviramo kad osećamo snažnu mržnju.
Rezultati su ukazali na dva regiona mozga koje naš "centar za mržnju" deli sa "ljubavnim centrom" - to su "putamen" i "insularni coretex" ili "insula".
Smatra se da se putamen koristi da se telo pripremi na pokret - zato je moguće da se on aktivira ili da obezbedi zaštitu osobe koja je predmet ljubavi ili pak da ga pripremi za agresivno ponašanje omražene osobe.
Insula je, pak, povezana sa osećanjem teskobe poput ljubomore.
Ipak, postoji suštinska razlika. Područja frontalnog korteksa, koja su "zadužena" za prosuđivanje i razumno delovanje, manje su aktivna kad se gleda fotografija ljubavnika ili ljubavnice u poređenju sa nekim ko je "neutralan" - što znači da ima manje izgleda da će biti kritični prema partneru.
Kod osoba ispunjenih mržnjom, ipak, pokazuje se izvesna redukcija aktivnosti u tom delu mozga dok su ostali delovi ostali aktivni.
Čovek može da koristi ovo područje mozga da bi prosudio o posledicama svojih postupaka ali i da predvidi ponašanje omrznute osobe.
"U ljubavi, svoja osećaja šaljete 'na odmor' i predajete se toj osobi ali kad je o mržnji reč, morate biti potpuno prisebni i promišljeni u preduzimanju svakog koraka", rekao je Zeki, a prenosi časopis Sajens.
Istraživači su ustanovili da je količina aktivnosti mozga u srazmeri sa stepenom mržnje koju je osoba prethodno priznala u popunjavanju upitnika.
Zeki tvrdi da će slično skemniranje mozga i "centra za mržnju" jednog dana moglo da se koristi u sudskoj praksi jer se može ustanoviti koliku je mržnju prema žrtvi osećala osoba osumnjičena za zločin.
U ne tako dalekoj budućnosti, uveren je Zeki, skeniranje aktivnosti mozga pomoćiće da se razlikuje mržnja prema grupi ljudi od mržnje prema određenoj osobi - na primer, rasna ili mržnja prema određnoj nacionalnosti.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak